Ritam srca u ritmu folklora

Celokupnu srpsku istoriju da prođeš, Arad ne možeš zanemariti. Toliko je srpskih velikana koji su Srbiju stvarali, (od Tabakovića, do Save Tekelije i Jovana Stejića) vezano svojom biografijom za grad na Morišu, da bi im veliki Temišvar, a bogami i većina gradova u Srbiji, mogli na njima pozavideti.

Zato na Arad i ne gledamo nikad samo kao na grad gde još živi neveliki broj Srba, nego je to grad koji je našu kulturu temeljio i stvarao. Ako ni zbog čega drugog, onda baš zbog ove tradicije Arad i jeste zaslužio da ga naša srpska omladina ulepša vitalnošću i ogromnom ljubavlju prema folkloru.

Tako se 16. septembra, sve što diše od kulturno-umetničkih društava Srba u Rumuniji sjatilo na Trg Avram Janku u Aradu.

 Tri barjaktara, a za njima srpska lepota

I trebalo je tu našu decu i videti i doživeti. Kad na čistom suncu i temperaturi od 31 stepen, koliko je Celzijusova skala toga dana pokazivala, istrpiš sve one vunene čarape, jeleke, kape i kecelje, pa još gradom prodefiluješ nasmejan s ponosom i zaigraš prvo ispred opštine, a posle i na sceni, to se jedino može nazvati jednim imenom - po pesmi To je ljubav, to se voli.

Zašarenio se raznovrsnim srpskim narodnim nošnjama aradski Trg Avram Janku dok je kolona, koju su predvodili barjaktari sa srpskom, rumunskom i Savezovom zastavom, krenula paradno ulicama Arada sve do Administrativne palate.

Tu su ih je dočekali Klaudija Bogičević, zamenik predsednika Županijskog saveta, direktor Centra za kulturu Arada Gabrijela Gureanu i poslanik Saveza Srba u Rumuniji Slavoljub Adnađ.

Veliki plato ispred Administrativne palate postao je tesan za naše igrače (bilo ih je oko 600) koji su umesto jednog, razvezali nekoliko kola i tako privukli pažnju prolaznika koji su zastajali da bi ih pratili aplauzima.

Iako su mladi Srbi svojom paradom bukvalno blokirali centar grada, niko nije ni trubio niti negodovao. Naprotiv, osmesi i aplauzi dočekivali su igrače na svakoj raskrsnici Arada.
Početak Maratona srpske pesme i igre u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, Ministarstva kulture Rumunije, Departmana za međuetničke odnose i Centra za kulturu Arad i Županijskog saveta Arad najavili su voditelji Petar Adžić i Sanja Todorov.

A među zvaničnicima na Maratonu našli su se i Levente Bognar, zamenik gradonačelnika Arada, predsednik Županijskog saveta Arad Justin Čonka, zamenik predsednika Županijskog saveta Klaudija Bogičević, direktor Centra za kulturu županije Arad Gabrijela Gureanu, generalni konzul Srbije u Temišvaru Vladan Tadić, poslanik Saveza Srba u Parlamentu Rumunije Slavoljub Adnađ, potpredsednici SSR Borko Jorgovan, Nikola Kurić, Adrijan Mojseš i Darko Voštinar, kao i sekretar Saveza, Zlatiborka Markov i pravnik SSR, Radmila Dragotoju.

 Kad se ritam srca i ritam folklora ubrza

KUD Kolo Arad - ovogodišnji domaćin Maratona prvo je na scenu izašao sa predizvođačkim ansamblom. Oni su izveli igre iz Pčinje - Stojan se viče (koreograf Darko Voštinar). Izvođački ansambl izveo je igre iz Beogradske Posavine - A ja đavo pa ga malo diram (koreograf Dragan Milivojević). Pratio ih je orkestar Braća Martić. Lepi, nasmejani i veoma uigrani bili su pravi uvod u folklorni događaj 2017. godine.

KUD Dunav iz Svinice prisutne je pozdravilo Šopskim igrama (koreografija Nikola Balač). Ovo kulturno-umetničko društvo broji četrdesetak članova, izuzetno su aktivni, što se i na sceni da videti u lakim koracima, a vode ih Gabrijela i Emil Nikola Balač.

U kratkoj pauzi između pesama i igara prisutne su pozdravili i generalni konzul Srbije u Temišvaru Vladan Tadić, kao i zamenik gradonačelnika Arada Levente Bognar.

Njegova ekselencija V. Tadić je izrazio čast i zadovoljstvo što je prvi put u Aradu na ovako veličanstvenoj manifestaciji, koja doprinosi prijateljstvu i multikulturalnosti kroz folklor i lepotu igre, muzike i pesme.

L. Bognar je podvukao značaj kulturne različitosti grada kakav je Arad i naveo značaj srpske kulture duboko ugrađene u temelje Arada.

"Srpski folklor i srpska tradicija su u Aradu u svojoj kući", zaključio je zamenik gradonačelnika Arada.

 Korak po korak, pa u kotarice i na šamlici...

KUD Plavi delija je iznenadio koreografijom vlaških igara iz Homolja. Iako je dan bio izuzetno vreo, nije bilo jednog da se ispod velikih ovčijih šubara nije osmehivao dok je igrao, a to već o njima mnogo govori. KUD vodi Radovan Jovanov, a predsednik je Borko Jorgovan.

KUD Sveti Nikola iz Dinjaša je masovno nastupio. Uz Semiklušane, bili su jedini koji su za predstavljanje na Maratonu izabrali splet banaćanskih igara i pesama. Dinjašane je pratio tamburaški orkestar Zlatna suza, a solistkinje su bile Jasmina Fenjac, Senada Stojanov, Ivana Klanica i Katarina Panić. Igrači su dočarali lepotu banaćanskog nadigravanja, igru u kotaricama, na šamlici i pred satlikom, a vodio ih je Rada Stojanov.

Igrama iz Dunavske klisure predstavio se i Mačević. Oni su čar igre i dinamiku koraka pokazali prateći koreografiju Save Konstantinovića. Novije su društvo, ali se trud vidi i na sceni pokazuje.

Banatska Crna Gora nije izostala da se na Maratonu predstavi ni ove godine. KUD Sveti Đorđe iz Stančeva, pod vođstvom Dušana Miladinova, izveo je igre iz Šumadije u koreografiji vođe društva. Društvo broji 45 članova, a njihova uigranost i veština igre i te kako se prepoznaju.

Jedini gosti iz Srbije ove godine bili su članovi KUD Brile iz Beočina. Oni su izveli koreografiju iz Kumanovskog Polja Domaćine, dobri gosti ti dojdate. Njih je pratio orkestar KUD Brile, a ostavili su poseban utisak interesantnim igrama i nošnjama.

KUD Sveti Nikola iz Varjaša izveo je igre iz Vranjskog Polja. Njih je pratio na harmonici rukovodilac društva i paroh varjaški Dušan Ključar.

KUD Belobreška iz Beolobreške igralo je splet igara iz Šumadije, a pratili su ih Mara Gorun na klavijaturi i Goran Stefanović na harmonici. Vođa belobreščanskog društva koji brine da igra i pesma budu pod konac jeste Goran Stefanović.

 Omiljeni svetitelj-Sveti Nikola

Beogradski mali pijac pesma koju je proslavio Tozovac bila je uvod za nastup Radimnaca. KUD Sveti Nikola iz Radimne za Maraton srpskog folklora odabralo je igre iz okoline Beograda. Rukovodilac i koreograf je Tomislav Popović.

Ako ima među folklorašima omiljenog svetitelja, to je sigurno Sveti Nikola, jer su to ime čak četiri kulturno-umetnička društva Srba u Rumuniji prisvojila. Sa ponosom ga nosi i KUD Sveti Nikola Deta. Oni su na sceni u Aradu izveli splet igara iz okoline Pirota u koreografiji Aleksandra Maksimovića. Umetnički rukovodilac društva je Dijana Tatarušanu, a instrumentalista je Dejan Đurđev.

Staromoldavci su nadaleko prepoznatljivi po svojim posebnim šarama na nošnjama i crvenim čarapama. O njima brine Sava Konstantinović, koji je na aradsku scenu izneo sa svojim igračima autentične igre iz Dunavske klisure u sopstvenoj koreografiji.

KUD Kruna iz Srpskog Semartona pod vođstvom Vesne Čolaković Struca i Milivoja Miškova navikla nas je na poseban doživljaj igre i lepu usklađenost igrača. Oni su izveli koreografiju igara iz Bele Palanke u koreografiji Senadina Krstića.

Šumadijske igre zasigurno imaju neku posebnu draž, jer ih mnogo naših društava preferira. Igre iz ovog kraja bile su izbor i za KUD Izvor iz Saravole. Borko Stojanov je predsednik ovog društva koje broji oko 40 članova, a umetnički rukovodilac Radovan Jovanov.

AKUD Mladost je naše temišvarsko društvo koje se godinama grana i brine o mlađim naraštajima. Generacije i generacije su kroz ovo društvo prošle, osvajavši nagrade po svetskim i domaćim festivalima, a mališani, koji su pre neku godinu učili prve korake, sada su već igrači na sceni.

Igre iz Bačke i Centralne Srbije po koreografiji Milorada Lonića bile su izbor pripremne grupe AKUD Mladost a zatim i izvođačkog ansambla pod vođstvom Senadina i Sretka Krstića.

Autentične nošnje iz svog kraja obukli su i Ljupkovci, a igrali su koreografiju iz Bosilegradskog Krajišta. Umetnički rukovodilac ovog društva je Miroslav Jankulović.

Po evoluciji, po kvalitetu i po masovnosti koje na sceni pokazuju, Semiklušani su svoje mesto među čelnim kulturno-umetničkim društvima Srba u Rumuniji zaslužili. KUD Sveti Sava iz Velikog Semikluša pokazao je i dokazao šta može na više festivala, a na Maratonu srpske pesme i igre u Aradu izveo je prvo igre iz Vladičinog Hana. Ipak, publiku je osvojio autentičnim Pomoriškim balom, što izvedbom, što držanjem, što igrom. O svemu su brinuli upućivači Natalija i George Mandran kao i Adrijana Lukin.

svaku pohvalu je i energija mlađeg naraštaja. Tomislav Nikić, predsednik MO SSR u Fenlaku, okupio je veliki broj dece koja nastupaju pod imenom nekada slavnog temišvarskog hora Sloga. Fenlačani su izveli igre iz Šumadije u koreografiji Darka Voštinara, a kako je decu uvek lepo videti, publika ih je u Aradu toplo primila.

KUD Soko iz Sokolovca pokazalo je da je pravi naslednik nekadašnjih legendarnih sokolovačkih igrača. I ono je izabralo šumadijske igre, a da sve bude kako dolikuje, brinula je Mara Gorun. Izvođače su pratili instrumentalisti Marko Ćorik, Srđan Manću, Goran Stefanović i Darko Ilić.

Maraton srpske pesme i igre zaključen je zvezdano. KUD Čanadske zvezdice iz Čanada zaključio je veče vlaškim igrama iz Timoka. Umetnički rukovodioci ovog društva su Oana Erdej i Lilijana Zamfiresku.

No, iako je veče bilo poodmaklo, za našu omladinu noć je tek počinjala i druženje uz srpsko kolo i muziku. Za to se pobrinuo orkestar u sastavu Branislav Markov, Rada Radoslav, Dragan Janković, Aleksandar Panić sa solistkinjom Mirjanom Jovičin.

Šta reći u zaključku jedne ovakve manifestacije? Možda i to, da iza svega ovog lepog ponuđenog stoje sati i sati vežbe, sati slobodnog vremena iskorišćenog za jednu veliku ljubav prema srpskoj tradiciji, pesmi i igri. Količina njihovog truda videla se na sceni. A videlo se još nešto, a to je sjaj u očima ljudi koji vole ono što rade. Taj se sjaj prenosi na publiku. I pamti.