Račani nagradili pesnika Sašu Mićkovića

Predsednik Skupštine opštine Rača Dušan Đoković, kao i ostali članovi komisije, nakon razmatranja Mićkovićeve biografije odlučili su da mu dodele Godišnju nagradu opštine Rača i na taj način pospeše njegov dalji rad u književnosti.

Dušanu Đokoviću je takođe pripala dužnost da rukovodi kulturno-umetničkim dešavanjima u Rači, tako da on izlazi u susret umetnicima, logistički i finansijski podržava sve sekcije koje su u sklopu Kulturnog centra Radoje Domanović.

Saša Mićković je do sada napisao šest knjiga poezije, a uz pomoć ljudi koji se u Rači brinu o kulturi, dobio je i finansijsku podršku za štampanje knjige poezije Uspavanka za dušu.

"Pored Pesničke hrisovulje koju sam dobio u maju ove godine u Paraćinu, nagrada koju mi je dodelila Rača ipak mi je najdraža, jer kada vas ljudi priznaju i nagrade u sredini gde ste ponikli, učili i razvijali se, onda to znači da nije uzaludan višegodišnji trud i rad u književnim sferama. Osećam se počastvovano i srećno. Ipak, kada vam se upriliči ovakav događaj, onda se i odgovornost prema Rači, ljudima i kulturi uopšte, srazmerno povećava i traži dodatni napor za još većim boljitkom. Zato, mislim da ću se Rači odužiti tako što ću uraditi još nekoliko knjiga koje su u planu. Račani očigledno imaju osećaj za književne podvige, a nije ni čudo ako znamo da su u tom gradu nekad živeli velikani: Đura Jakšić (stanovao je u mojoj ulici pored crkve), Antonije Isaković, Panta Srećković, Karađorđe, Bora Dugić...", kaže za Program za dijasporu RTS-a Saša Mićković.

Saša Mićković je srpski pesnik, rođen je u gradu Špital (Austrija) 23. jula 1980. godine, a detinjstvo je proveo u Rači Kragujevačkoj, gde uz strica Radmila Mićkovića počinje s pisanjem prvih soneta. Tada upoznaje i dr Miodraga D. Ignjatovića, koji mu zajedno s Radmilom otvara pesničku riznicu. Saša primenjuje različite sonetne tehnike zahtevne kraljevske forme. Njegova poezija je splet duhovnih, filosofskih i emotivnih niti, koje su upletene u venac od preko 600 soneta. Osmislio je sonetnu formu koja se zove „Klepsidrični retrogradni sonet s akrostihom", a ime formi je nadenuo profesor Časlav Đorđević. Taj sonet se može čitati u oba smera. Napisao je deset sonetnih venaca. Pesme objavljuje u štampanim i elektronskim časopisima. Uvršten je u leksikon Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 i dr. Pesme su mu zastupljene u antologijama Snovi injem posuti i Poslednji cvetovi zla. Dobitnik je sledećih nagrada: Treće mesto za sonetni venac Na vrhuncu slave, dodeljuje Prijedorski književni karavan, Republika Srpska (2013). Prva nagrada za pesmu Himna ženi, dodeljuje Klub na kniževni tvorci Simbioza Kumanovo, Makedonija (2014). Pesnička hrisovulja, dodeljuje Srpska duhovna akademija Paraćin (2016). Godišnja nagrada opštine Rača (2016). Osnovao je časopis za književnost i kulturu Umetnički horizont. Jedan je od osnivača Književnog kluba Radoje Domanović Rača, čiji je predsednik, a član je i Književnog kluba Branko Ćopić iz Beograda.