Vera u San pokreće svet

Željko Mirković, reditelj i producent filma "Drugi susret", prošlogodišnjeg kandidata za nagradu Oskar u kategoriji dugometražnog dokumenatrnog filma, za Program za dijasporu RTS-a govori o tome kako stvari retko doteramo do kraja, o uticajnim pripadnicima srpske dijaspore koji Srbiju nose sa sobom i u sebi, planovima...

Novi dokumentarni film i serijal Željka Mirkovića Teslin narod bavi se srpskom dijasporom koja je postala deo američkog društva, već dva veka ugrađujući u njega svoje znanje, rad i snove. Paralelno sa tim važnim projektom, završava dokumentarni film Obećanje sa kojim će se predstaviti na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Barseloni krajem maja - Doks Barselona. Koliko su rečite sudbine ljudi sa kojima se susreće i koje poruke nose njegovi filmovi za RTS otkriva Željko Mirković.

 Posvetili ste se dokumentarnom filmu. Otkud ljubav prema tom filmskom žanru?

 Po završetku studija režije na Akademiji umetnosti, na TV Crna Gora sam počeo da radim dokumentarne reportaže o tadašnjoj situaciji u Srbiji. Ubrzo sam morao da odem na služenje vojnog roka i 9 od 12 meseci sam proveo radeći u Zastava filmu. Tamo sam uradio svoj prvi kreativni dokumentarni film Vojničke ljubavi koji mi pokazao da dokumetarni film ima ogroman potencijal koji treba da istražujem. Usledio je film Nastasija, a moj rad je bio prepoznat od strane Evropske dokumentarne mreže /EDN/. Dva čoveka postala su moji tutori koji su me polako uveli na internacionalnu scenu. To su moji prijatelji Tue Steen Muller iz Danske i Paul Pauwels iz Belgije, sadašnji direktor EDN-a.

 Na festivalu dokumentarnog filma u Barseloni predstavićete se dok. filmom „Obećanje". U jedno skoro napušteno istočnosrbijansko selo doseljava se francuska porodica koja želi da se bavi proizvodnjom vrhunskog vina...

 Film Obećanje radim sa produkcijom SEETV iz Belgije i Dušanom Gajićem, sa kojim sam već ranije uspešno sarađivao. Ulazimo u treću godinu rada na projektu, film je u završnoj fazi produkcije, a želja nam je da otvorimo temu o neiskorišćenim vrhunskim potencijalima koje imamo...a sve se nekako završava na pola puta. Zaista smo srećni što smo deo ovog projekta i što se družimo sa predivnim meštanima sela Rogljeva, kao i sa Cirilom i Estel koji su se odlučili da krenu u ovu veliku avanturu. Izgradili smo međusobno poverenje, tako da priča nesmetano teče.

 Kako napreduje snimanje filma i serije „Teslin narod" i kojim specifičnostima se odlikuje rad na filmu i seriji?

Film Drugi susret, odlično primljen u SAD- u, otvorio je put za priču o isktaknutim ljudima srpskog porekla koji su gradili američko društvo, ponosno noseći Srbiju sa sobom i u sebi. Putujući po Americi, upoznao sam ljude našeg porekla u Vašingtonu, Filadelfiji, Njujorku, Los Anđelesu i video koliko učestvuju u izgradnji američkog sistema. Sa druge strane, osetio sam i koliko su voljni da uspostave dugoročne veze sa svojom matičnom zemljom i iskoriste svoje trenutne pozicije u SAD za građenje mostova u svim pravcima. Osećaju i gorčinu, jer naša zemlja godinama nije predstvljana u inostranim medijima na pravi način i svi smo trpeli posledice toga. Pokidani smo i iznutra i spolja. Teško je izgraditi poverenje, a ono se gradi kroz ljude i odnose. A kada te ljude i odnose već imamo, a ne prepoznajemo ih kao resurse koji mogu da pomeraju granice i šire vidike naroda i država, onda se postavlja pitanje zašto je to tako. Da li ne želimo ili ne umemo? Film je u fazi produkcije i obezbeđivanja sredstava za nastavak produkcije.

 Koliko znamo, odnosno ne znamo o Srbima i srpskoj zajednici koja je, nesumljivo, ostavila značajnog traga u SAD?

 Na Vidovdan 2014. godine navršilo se dva veka od kako se prvi Srbin, Đorđe Šagić, kasnije Džordž Fišer, zvanično doselio u SAD u Filadelfiju. Đorđe Šagić je bio borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, američki sudija i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji. Nakon Šagića, u SAD je pristiglo oko milion Srba koji su se najviše naselili u oblasti Čikaga i u državi Pensilvaniji, a mnogi su postali uspešni i zaslužni građani Amerike: 9 kongresmena, 6 dobitnika Oskara, 4 dobitnika Pulicerove nagrade i na hiljade heroja američke vojske, biznismena, istaknutnih naučnika, umetnika...

Svaka sudbina je sudbina za sebe, nema recepta za uspeh. Ipak, iza svakog uspeha mora da postoji Vera u San, ogroman Rad da se dođe do prilike da se on realizuje, zatim na red dolaze Upornost i Doslednost... a onda kažu da Sreća prati hrabre...

Iskazi i ispovesti junaka koje će film doneti, tretiraju različite vidove emigracija, i ekonomsku i političku i naučnu. Zajadničko im je da su oni imali Želju da urade nešto više i drugačije od onoga odakle su krenuli.

 Na koji način potomci Đorđa Šagića čuvaju uspomenu na svog pretka?

 Upoznao sam potomke - čukun čukununuke tzv. prvog Srbina u SAD Đorđa Šagića, Lari Meleta i Džeka Meleta. Svi su ponosni na svog, kako ga zovu, Papa Džordža. Iako se njihovo poreklo tokom dva veka proširio i na druge narode, oni žele da znaju više o Srbima i upravo ovakve manifestacije omogućavaju da istraže svoje korene. Bilo bi zanimljivo kada bi svi potomci mogli da dobiju pasoš Srbije ako žele...

 Na koji način naša dijaspora može da doprinese da se na Srbiju i srpski narod gleda iz nekog lepšeg ugla?

 Postoje neke od organizacija u SAD koje su uspele da se pozicioniraju tokom vremena, kao što je Srpski narodni savez (Serbian National Federation) - najstarija srpska organizacija u SAD. U novije vreme Tesla naučna fondacija se bori svim silama da kroz Teslu okuplja kreativne ljude svih nacija. Mislim da je to dobar put. Takođe, Srpski institut u Vašingtonu ima za cilj da okupi neke viđenije Srbe u SAD i deluje kao politički i ekonomski most. Ono što nedostaje, prema mišljenju svih njih je da budu jasnije i direktnije uključeni u rad Srbije i da imaju pravni i ustavni okvir koji će im pomoći da sporevedu ideje i inicijative. Na tome treba raditi bez straha.

 Veliki uspeh ste postigli sa filmom „Drugi susret", koji govori o prijateljstvu Dejla Zelka i Danija Zoltana, pilota „nevidljivog" F117A i raketaša koji ga je oborio. Kako danas gledate na tu ideju?

 Film Drugi susret je do sada osvojio 8 internacionalnih nagrada, imao kandidaturu za Oskara, prikazan na brojnim festivalima širom sveta, ali i na mestima ne tako tipičnim za filmove, kao što su Ujedinjene nacije i Kongres SAD. Film i dalje ima svoj život i to dokazuje da smo zaista uspeli da uradimo jednu iskrenu ljudsku priču. I Zoltan Dani i Dejl Zelko i danas su u intenzivnom kontaktu, a i sa mnom. Započeli smo i veliku Global Peace Platformu na kojoj smo organizovali onlajn video dijaloge između studenata u SAD i Srbiji, na kojoj obojica podjednako učestvuju. Ovaj film ne bi bio moguć da naše tri porodice ne dele zajedničke vrednosti i očekujem da će vreme ovog filma tek doći.

 Planovi...

 Ja sam porodičan čovek i uživam u svojoj deci i braku sa suprugom čiju snažnu podršku imam sve vreme. Planovi su nam da trajemo pre svega kao porodica i uživamo u svakom trenutku života...Što se posla tiče, potrudiću se da, kao i do sada, napredujem i učim. Počeo sam i da predajem po svetu kao gostujući predavač. Do sada je to bilo na Columbia University u New Yorku, NYU - New York, SAE Institutu New York i Los Anđeles, a u Evropi na Webster University u Ženevi i SAE Instiutu u Berlinu. Veliki potencijal vidim u korišćenju interaktivnih digitalnih platformi koje će dovesti do novih žanrova dokumentarnog i ostalog filma, kao i do kreiranja i plasmana informacija.

Za kraj, mislim da je u našem društvu, u sam obrazovni sistem, neophodno što pre uvesti Medijsko obrazovanje, kao obavezni predmet od prvog razreda osnovne škole. Razvoj medija i komunikacija napreduje tolikom brzinom, da ćemo se jednog dana zapitati da li mi, roditelji i škola, utičemo na obrazovanje naše dece ili smo ih odbacili i pustili da sami lutaju po globalnom medijskom svetu bez granica i svesti o njemu.

broj komentara 0 pošalji komentar