Preminula slikarka Ljubinka Jovanović-Mihailović

Slikarstvo je studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ivana Tabakovića. Sa budućim suprugom Miloradom Batom Mihailovićem i drugovima iz klase Mićom Popovićem, Petrom Omčikusom, Kosarom Bokšan i Verom Božičković napustila je studije 1947. godine i otišla u Zadar gde su formirali umetničku komunu Zadarska grupa.

Bila je i član grupe Jedanaestorica. Izlagala je od 1951. godine. Sa Batom Mihailovićem nastanila se u Parizu 1952. i od tada radila i stvarala na relaciji Pariz-Beograd, podseća Udruženje likovnih umetnika Srbije.

Imala je brojne samostalne i kolektivne izložbe u zemlji i inostranstvu.

Samostalne izložbe priređivala je u Beogradu, Parizu, Novom Sadu, Čačku, Despotovcu, Nikšiću, Budvi, Ruanu, Njujorku, Bilbaou, Santjagu. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Dobitnik je više značajnih priznanja, kao što je Nagrada za slikarstvo na Jesenjoj izložbi ULUS-a (1999).

Njena dela nalaze se u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Likovnoj galeriji Poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu, Muzeju na Cetinju, Modernoj galeriji u Budvi i mnogim privatnim i javnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Poput svih pripadnika posleratne generacije srpskih slikara i Ljubinka Jovanović je prošla kroz nekoliko faza, koje su, međutim, u odnosu na druge ipak bile manje dramatične u stilskim promenama. U osnovi, ona se uvek oslanjala na snagu boje u slici, te je manje poklanjala pažnju formi.

Oblik je u njenim slikama, posle neoapstraktnog perioda, već krajem 1960-ih poprimio značenje znaka koji ima blisko i direktno poreklo u asketizmu formi srpskog srednjovekovnog fresko-slikarstva i ikonopisa. Po takvoj plastičkoj prizornosti ona je izgradila jedno od autorski najprepoznatljivijih opusa u našoj savremenoj umetnosti druge polovine XX veka, navedeno je u saopštenju.

Biće sahranjena u Beogradu. Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.