Etički putokazi obojeni humorom

Iz štampe je ovih dana izašla još jedna knjiga poznatog srpskog satriričara Aleksandra Čotrića, ali ovoga puta na mađarskom jeziku. Izdavač satiričnih storija, sabranih između korica knjige Ljute priče je Samouprava Srba u Mađarskoj, a sa srpskog ih je preveo Svetislav Nedučić. Čotrićeve knjige su do sada prevedene na više evropskih jezika, a ovo je njegovo prvo delo koje će imati prilike da upoznaju ljubitelji satire na mađarskom govornom području, javlja za Program za dijasporu RTS-a Dragan Jakovljević.

Čotrić je satirom počeo da se bavi kao veoma mlad. Srećno odabran i dobro ispečen spisateljski zanat, njegovi brojni neposredni kontakti sa publikom i osluškivanje njenog pulsa, uz autorov očigledno raskošni talenat, ključni su za veliki uspon koji je doživeo u svetu srpskog humora i satire.

Logičan rezultat ovog sklopa bilo je Čotrićevo zauzimanje i samog trona u ovom spisateljskom pravcu, u Srbiji i regionu, ali i dugogodišnji ostanak na dostignutoj poziciji, što svakako podrazumeva ne samo bavljenje satirom u slobodnom vremenu i za svoju dušu, kako se to među neupućenima često pretpostavlja, već osobeni način života u kome ova vrsta komunikacije sa čitaocima prerasta u autorov životni stil. A taj stil, pored ostalog, zahteva svakodnevna literarna podvižništva, izrasla iz potrebe da se važan detalj primeti, verno prenese čitaocu, duhovito prokomentariše i stavi u odgovarajući satirični kontekst, vezan za naše naravi, aktuelnu društvenu zbilju, odnosno kolektivnu sudbinu.

U pričama Aleksandra Čotrića, veoma je uočljivo njegovo nastojanje da svakog svog čitaoca, a time i ovaj naš svet, učini humanijim, pravednijim, prijatnijim ili jednostavno - boljim.

Poruke koje nam upućuje, po njihovoj humanoj noti i krajnjem cilju, možemo porediti sa mudrostima koje je nam je u amanet ostavio veliki prijatelj srpskog naroda, Arčibald Rajs. Nažalost, izgleda da Rajsove misli i moralni putokaz koji je od njih sazdan u knjizi Čujte Srbi, do današnjeg dana nisu poslušali oni kojima je ovo obraćanje bilo upućeno. Da jesu, iskušenja kroz koja su Srbi kao narod prolazili, svakako bi bila manja, ishodišta kolektivnih lutanja izvesnija, a posledice nesnalaženja na tim putanjama manje pogubne. Rajs među Srbima očito nije pažljivo slušan, ni čitan, ni shvatan, iako je za to bilo mnogo prilika, i još ih ima.

Međutim, upozorenja i pouke na koje nas, svojim duhovitim književnim manirom, upućuje Aleksandar Čotrić, skloni smo da shvatamo i prihvatamo drugačije nego one Arčibalda Rajsa. Možda zato što Čotrićeva naravoučenija, na putu ka svom ostvarenju u našim delima, svest čitalaca zaokupljaju sofisticiranijim pristupom, takođe dobronamernim, ali bez primesa Rajsovog prekornog, pa i blago pretećeg tona.

Među razlozima za dopadljivost zapisa Aleksandra Čotrića, svakako je njihova obojenost precizno izvaganim, rafiniranim humorom. Pažljivim čitanjem priča koje su pred nama, dolazimo do zaključka da su pretenzije ovog satiričara daleko ambicioznije, ali i suptilnije od namere da se čitalac nasmeje, iako autor i taj cilj uspešno postiže.

Čotrićevim osobenim literarnim postupkom i njegovim istančanim osećajem za detalje, čitalac na duhovit način biva poučen, upozoren i usmeren u pravcu otimističkog traženja puta za izlazak iz nevesele zbilje, čak i onda kada za optimizam, površno posmatrano, nema mnogo razloga.

Iako su situacije i akteri koji se pojavljuju u pričama Aleksandra Čotrića iznikli iz srpskog, odnosno balkanskog podneblja, dimenzija njegovih osvrta i duhovitih zaključaka je univerzalna i lako prepoznatljiva u čitavom našem regionu, zbog čega će, verujemo, biti prijemčivi i čitaocima u Mađarskoj, zaključuje Dragan Jakovljević.