O izbornom pravu i dijaspori

Na okruglom stolu Kuće pravde Strazbur posvećenom izbornom pravu i dijaspori, Karličić je rekao da bi se na taj način povećao broj državljana Srbije iz dijaspore koji glasaju na izborima u Srbiji.

On je ukazao da je trenutno taj broj veoma mali navodeći da je na prošlim parlamentarnim izborima glasalo nešto više od 4.000 državljana Srbije u inostranstvu.

Karličić je istakao da smatra da je biračko pravo garantovano Ustavom za sve državljane Srbije bez obzira gde oni žive i da to ne bi trebalo dovoditi u pitanje.

Karličić je napomenuo da je on i član Republičke izborne komisije, ali je dodao da ne govori u ime RIK nego u svoje lično ime.

Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju rekao je da direktive Saveta Evrope i Venecijanske komisije pokazuju da državljanstvo gubi, a da prebivalište dobija na snazi prilikom omogućavanja prava glasa.

Teško možemo da kažemo da je trend da državljani dobijaju pravo glasa, istakao je Vuković.

On je ocenio da postoji otvorena dilema da li samo državljanstvo može da bude osnov za pravo glasa.

Uvek se uvode dodatni kriterijumu i oni su različiti od zemlje do zemlje. Kod nas postoji kriterijum prebivališta i punoletstva, objasnio je Vuković i dodao da državljani koji žive u dijaspori ne mogu da glasaju na lokalnim izborima u Srbiji.

Osvrnuvši se na predlog da se omogući glasanjem putem interneta za državljane Srbije u inostranstvu, Vuković je naveo da se postavlja pitanje zbog čega to pravo ne bi imali i građani koji žive u Srbiji.

Nama je za omogućavanje elektronskog glasanja potrebna profesionalizacija izbornog aparata, dodao je Vuković i naveo da trenutno u Srbiji postoji partijska izborna administracija i da stranke na taj način jedne druge kontrolišu.

Vuković je kao primer naveo Estoniju koja je odluku o elektronskom glasaju donela 1997. godine, a u praksu je uvela 2007. godine.

Deset godina im je trebalo da naprave sistem, istakao je Vuković.