Дошао је и тај дан, дуго очекивани четвртак 24. мај, наше полуфинале, први наступ Србије и песме „Није љубав ствар“ у Бакуу на фасцинантној сцени Кристалне дворане у Бакуу. Током три минута на бини треба приказати све што смо месецима припремали, а посебно јачину емоције у овој песми која верујем да никог не оставља равнодушним.

Први финалисти такмичења у Бакуу биће познати док будете читали редове овог текста, синоћ је и званично почела овогодишња Песма Евровизије. Моји утисци су тренутно везани за време које је претходило одласку на прво полуфинално вечере у Кристалну дворану . Поред константних свакодневних проба, јуче нам је већи део дана био посвећен посећивању журки других делегација, после наше сјајне журке дан пре. Као прави домаћини, узвраћали смо им посету.

Такмичење лаких нота, парада кича, плаховита и банална, телевизијски шоу за једну ноћ... Све ово јесу реченице којима би многи представили Песму Евровизије, поготову они који се не убрајају у њене фанове. Ипак, чак и најјачи критичари признаће јој бар три чињенице: траје више од пола века упркос успонима и падовима у музичком квалитету, гледају је милиони крај телевизијских екрана сваке године, фабрика је нових песама и позорница младих музичара коју после вишемесечне еуфорије преживе они - најјачи.

Искуство које бих пожелео да свако доживи је оно које смо сви ми овде у Бакуу имали током церемоније поводом свечаног отварања Евросонга. Најзанимљивији део ове журке већини је заправо био сам почетак, пре свега чаролија и магична привлачност црвеног тепиха. На њему вас баш у маниру холивудског спектакла дочекује гомила новинара, фоторепортера, фанова Евровизије.

Једна од бројних чари Евровизије је добра енергија и позитивна атмосфера коју уочи самог такмичења стварају млади, опуштени људи из целе Европе. Тај осећај правог ритма у ваздуху, и веселог, је нешто што никога не може да остави равнодушним. Признајем, иако искуства имам, ове године се готово као дете радујем и званичном почетку ове манифестације. И то због вечерашњег, кажу за Гинисову књигу рекорда, ватромета, који ће поводом отварања уприличити домаћини.