Одржава се од 13.06.2017 до 25.06.2017.

10 година ликовне колоније "Тамбурица фест"

У досадашњих 10 сазива Ликовне колоније „Тамбурица фест“ учествовало је више од 90 аутора који су успоставили фонд од 110 слика. Остварена је једна збирка слика специфичног тематског концепта. У тој колекцији никако не би требало трагати за актуелним ликовним карактеристикама и тенденцијама. Реч је о „примењеном“ уметничком ангажману, о посвећености једној музичкој и етнографској теми, о сликарству које би да изрази и негује дух тамбурашке музике, тако примерене поднебљу у којем се ова колонија одржава.

Фестивал на платну

У историји уметности Војводине, ликовне колоније одиста имају  дугу и богату традицију. Њихов процват се десио на самој половини прошлог века, када су у време још увек снажних насртаја етатистичке догматике социјалистичког реализма, уметници имали потребу да се удружују како би колективистичким духом превладали тематске и популистичке захтеве те кренули ка слободи стваралаштва и у авантуру модернизма. Дакле, колоније и групе су тада деловале због јасних уметничких потреба, због модернистичких начела, због остварења аутономије слике/сликарства. Такви „задаци“ су били актуелни све до средине шездесетих година, када се ситуација у тадашњој војвођанској, српској и југословенској уметности битно променила – потребе за групним деловањем више није имала своје право оправдање.

Убрзо је, током друге половине XX века, формирана изрека по којој је „један уметник – један стил“...У нашој уметности, међутим, потреба за колонијама није престајала. Мењали су се разлози и намере, али је током друге половине двадесетог века, баш као и у овим уводним деценијама актуелног столећа, број активних колонија позамашан. Концепцијски разлози тих окупљања, најчешће више нису унутар суштинских уметничких проблематика, него се најчешће ради о перманентној потреби функционисања у оквиру недефинисаних егзистенцијалних услова уметничке „бранше“, али и самих уметника... Дакако, постоје и други поводи који указују на племенитост стваралаца те су се бројни колонијски скупови зачас трансформисали у хуманитарне акције или у логистичку подршку разним другим манифестацијама и културним акцијама, као што је, у неколико наврата, то био случај и са Ликовном колонијом Тамбурица фест.

Радови који су окупљени на овој изложби представљају уметнике који су учествовали у раду Ликовне колоније Тамбурица фест од 2008. до данас. Већ сам назив указује на то да је колонија наслоњена на велики и веома популаран музички фестивал. Радни концепт колоније је усмерен ка темату етномузикологија и ликовност. Такав концепт је успостављен још приликом првог колонијског окупљања на Тамбурица фесту, одржаном у Дероњама 2008. године. Дакле, чланови колоније су доприносили добром културном амбијенту који се гајио уз Тамбурица фест и у Дероњама и у Новом Саду. Заједно са актерима тамбурашке уметности,  историографије, етномузикологије и музичке културе, књижевности, театра, и дизајна, сликари су допринели да овај фестивал суверено превазиђе атмосферу естраде и лаке забаве те да постане истинска културна манифестација.

У том смислу могуће је препознати концепцијске намере организатора и селектора колоније. Руководећи се Леонардовом максимом да „добар уметник не може бити онај који се бави само једном темом“, селектор Синиша Лабус, а потом и Боривој Попржан, испоставили су тамбурицу као тематски повод за сликање на свих 10 досадашњих сазива. Засигурно због тога у овој колонији превладавају фигурацијско и реалистичко сликарство. И у првих пет колонијских скупова одржаних у сеоској атмосфери живописних Дероња у Бачкој (2008.-2012.), баш као и у урбаној атмосфери Новог Сада, Петроварадинске тврђаве (2013.-2017.), тамбурашка музика се показала као веома инспиративни изазов бројним ауторским  подухватима (К. Губик, И. Обровски, М. Миљковић, Б. Стојсављевић, И. Цвејановић, В. Бугарин, Ђ. Ачаји, В. Попржан, Н. Алиспахић, С. Бајић).

Учесници су настојали  и да своје пиктуралне творевине обележе неком врстом визуелизације тамбурашких мелодија (В.Шешлија, Б. Гилванов, Р. Нафиков, И. Косановић, С. Добрић, С. Миљевић, Б. Кириџић, С. Петењи-Арбутина), док су поједини сликари остајали верни властитим континуитетно спровођеним и потврђиваним концептима (Ј.Месарош, Б. Попржан, В. Њаради, С. Нинковић) тако што су, не излазећи из свог (пејзажног) сликарства, допирали до благоугодног „тамбурашког штима“... Зато је ове слике могуће видети не само као експонате ове и неких других пригодних изложби „наслоњених“ на Тамбурица фест, него и као артефакте неког будућег музеја тамбурице или каквог другог етномузиколошког подухвата.

Сава Степанов

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе

број коментара 0 пошаљи коментар