На вези са научном дијаспором

"На жалост, мали број њих се враћа. Заиста део најобразованијих, најквалитетнијих одлази у иностранство, заузимају позиције и остају тамо.

Постоји потреба да се наши научници повежу, умреже. То је иницијатива која можда може да крене и од министраства и од универзитета, па и факултета. Често се изненадимо колико има наших људи на водећим светским универзитетима, у разним државним администрацијама...Ми имамо одређене контакте, али требало би то да буде систематично и те људе треба позивати да овде држе предавања, да учествују у едукацији. Ми као факултет поштујемо своје старе професоре и величине које су или студирале на нашем факултету и делимично учествовали у изградњи науке у тој бившој држави, и у Србији, наравно.

Професорка Смиљка Мучибабић је била ђак Синише Станковића који је оснивач екологије Србије, наш професор. Рођена је у Мостару, овде је студирала, и готово цео свој век је провела у БиХ, оснивајући факултете, не само биологиују него и природне факултете широм БиХ...

Чак и у ратно време, у тим тешким данима остала је у Сарајеву...

Промоција књиге о професорки Мучибабић одржана је у Дому војске, а присуствовао је ректор Универзитета у Сарајеву, гости из Академије наука, ту су били наши академици, неше колеге и то је заиста био леп догађај. На тај начин је наставила да ради оно што је одувек радила, а то је повезивање наших људи, што је наставила да ради и после своје смрти.

Промоција је, осим у Београду, одржана и у Сарајеву пре две године. Она је била први декан Природно-математичког факултета у Сарајеву. Педесетогодишњица постојања факултета је била посвећена Смиљи Мучибабић. Ту су били ректори скоро свих државних универзитета из БиХ, њени ђаци, студенти...

Како вратити наше стручњаке у земљу?

Мислим да је вредно покушати. Мислим да је улагањем у научну, стручну инфраструктуру овде, пре свега у факултете, научне институте могуће да се један део њих врати", рекао је проф. др Жељко Томановић, декан Биолошког факултета у Београду.