Посланик без права гласа

У емисији Србија на вези, посвећеној положају Срба у Мађарској, гости су били Љубомир Алексов, председник Земаљске самоуправе Срба у Мађарској и потпредседница Милица Павлов. Једна од тема разговора били су и парламентарни избори у Мађарској који ће се одржати 6. априла.

После 24 године Срби и друге националне мањине имају право на свог посланика у мађарском парламенту. Закон о избору мањинских посланика је ступио на снагу ове године, али...

"Теоретски, овај закон омогућава да тринаест законом признатих мањина добију свог заступника у мађарском парламенту. Тако да теоретски постоји могућност за пуноправног посланика. Али, када уђемо у детаље, видимо да су услови тако постављени да практично, врло мало мањина има шансу да свог посланика пошаљу у парламент. Тако да и наша, српска мањина не може ту могућност ни теоретски да искористи, јер би нам за то требало 20 000 гласова. Срба у Мађарској има око 10000, тако да не можемо остварити то право.

За оне мањине које не могу да пређу цензус, закон омогућава заступника у парламенту без права гласа и са ограниченим учешћем у расправама. Практично, имају право да учествују у раду парламента ако нека тема дотиче мањинско питање, што парламентарни одбор претходно одобрава и тако обезбеђује рад на пленарној седници.

Поред тога, биће и специјалан одбор у парламенту уз портпароле датих мањина који ће моћи да се активно укључе у припрему свих закона који се тичу мањинског питања", рекао је Љубомир Алексов, председник Земаљске самоуправе Срба у Мађарској у емисији Србија на вези.

Алексов је рекао да они који се пријаве као мањински бирачи обавезују да ће 6. априла на парламентарним изборима гласати за мањинску листу за коју су се определили, али се тиме одричу права да гласају за било коју понуђену политичку опцију.

Уредници емисије Нада Вукелић и Мирослав Карлица, са гостима у студију разговарала Нада Вукелић.