Српске бајке на енглеском језику

Књига “Serbian Fairy Tales” је збирка двадесет српских бајки из оригиналних Вукових записа, преведених на енглески језик. Аутор књиге је Јелена Ћурчић, писац, преводилац, приповедач и позоришни стваралац која већ више од деценије живи и ради у Лондону.

Књига „Serbian Fairy Tales" премијерно је представљена у амбасади Републике Србије у Лондону почетком ове године као део Српском месеца у Великој Британији. Овај пројекат Јелене Ћурчић од тада живи кроз приповедачке представе у којима подједнако уживају и Британци и припадници наше дијаспоре.

Јелена је боравак у Србији искористила да књигу представи посетиоцима Нушићијаде у Ивањици а потом да са "Србијом на вези" подели утиске о досадашњем успеху овог значајног издања.

  • Књига и представа живе већ више од пола године. Какав је Ваш утисак, да ли сте успели да Британији и Европи приближите Вукове бајке?

"Мислим да сам и више него успела да приближим Вукове бајке Британији и Европи. Заиста огроман интерес постоји и за књигу, и за представе, и за радионице. Постоји више разлога зашто је то тако - једним делом зато што је то Британцима егзотично на неки начин. То је култура о којој не знају много и тек сада показују интересовање да сазнају мало више. С друге стране, приповедање је сада веома популарно у Великој Британији јер се препознаје да се језик губи и да технолошки нанпредак чини да говорна реч полако нестаје па се акценат ставља на унапређивање језика и на приповедање."

  • Како изгледа један од тих перформанса?

"То је заправо једна читава приповедачка представа. Много је прича у једној причи које ја приповедам, почевши од упознавања моје баке и деде пре много година, на селу, на кошењу... то је једна стара љубавна прича а модерна бајка, кроз коју уносим неке од бајки из књиге, из Вукових записа.

И светло и звук се користе да дочарају атмосферу негде на селу у Србији, пре сто година, и раније.

Музика у представи је заправо српска традиционална музика коју су аранжирали британски музичари, један виолиниста и један кларинетиста а понекад се ту укључе и други, па су кроз представу продефиловали и музичари из Грчке, Шпаније, Јужне Америке, и сви са својим верзијама те неке старе традиционалне српске музике, мелодије која је свима нама овде препознатљива а коју су они на свој начин обрадили, односно доживели тај српски дух."

  • Колико овај пројекат значи деци српске дијаспоре?

"Пројекат је успео да доспе до деце српске дијаспоре у Британији. Иначе, српска дијаспора броји око седамдесет хиљада, можда чак и више, међутим нисмо баш најбоље организовани као у неким другим земљама дијаспоре. Постоје, међутим, неке организације које то покушавају да исправе, да нас међусобно зближе.

"Српски савет Велике Британије је највише потпомогао прву фазу овог пројекта. Они су, такође, организатори некадашње недеље српске културе у Лондону, која је сада прерасла у месец српске културе у Лондону. Током тог месеца сам имала и званичну промоцију књиге у амбасади Републике Србије у Лондону а потом представе за децу српске дијаспоре у једној лондонској цркви."

  • Какве су реакције на представу, које су бајке фаворити деце а које одраслих?

"Акценат је на представи за одрасле и она је нешто другачија у односу на на представу за децу. Пројекат је заиста велики по свом опсегу јер укључује и књигу и представе и радионице. Књига је за све узрасте, можда више за одрасле, јер сам ја изабрала да преведем оригиналне Вукове записе, не да их препричавам и адаптирам за 21. век. Зато и мислим да је књига ипак за одрасле и децу школског узраста.

Приповедачке представе су по својој природи мало изнад разумевања најмлађих па су и ту циљна група школарци и одрасли. Имам посебне представе за најмлађе које радим током радионица које су специфично припремљене за децу и младе тако да је "Serbian Fairy Tales" један комплексан пројекат коме је циљна публика најшира - од 7 до 77 година.

Одраслима се више свиђају неке бајке које су заиста први пут преведене на енглески језик и које су мало необичније, више се баве нашом, словенском митологијом која им је врло мало позната. Деца ипак више воле оне класичне бајке са принчевима и принцезама."

  • Пројекат се развија и ентузијазам више није довољан покретач. Да ли добијате подршку?

"Полако али сигурно подршка стиже са свих страна. Српски Савет Велике Британије и Уметнички савет Енглеске (ArtCouncilEngland) су покровитељи прве фазе пројекта која је укључивала стварање књиге, стварање представе, радионице и лондонску мини-турнеју.
Другу фазу представља британска и европска турнеја. За то нам је потребна и маркетиншка и финансијска подршка.

Ових дана сам у Београду имала битне разговоре на ту тему и врло сам радосна да поделим да су и Министарство за културу Републике Србије и Канцеларија за дијаспору препознали одмах вредност и значај пројекта на унапређењу и ширењу српске културе, не само у Европи него и у свету. Ипак је енглеско говорно подручје најраспрострањеније, језик којим се у свету највише говори. Ја очекујем да ће конкретна подршка од њих стићи до краја године и да онда можемо да наставимо са турнејом."

Ове јесени, Јелена ће приповедати Британцима а европска турнеја је планирана за 2014. годину.

број коментара 0 пошаљи коментар