Министар Вукосављевић на Међународном форуму у Санкт Петербургу

Скуп у Санкт Петербургу, под покровитељством Владе Руске Федерације Министарства културе Руске Федерације и Града Санкт Петербурга, заслужено је препознат као културни догађај светске класе јер привлачи хиљаде културних стручњака из целог света: звезде позоришта, опере и балета, редитеље и музичаре, јавне личности, представнике влада и корпорација као и и академску заједницу, пише у саопштењу Министарства културе и информисања Републике Србије.

Овогодишња главна тема Форума је „Културни кодови у глобализујућем свету", а осим тога расправља се и о културној иницијативи на регионалном, федералном и глобалном нивоу као и о развоју међународне сарадње у области културе.

У оквиру санктпетербуршког културног форума, одржава се и Форум словенских култура који обележава 15 година постојања и чији је актуелни председавајући министар Вукосављевић.

„У времену глобализације, кад се тежи успостављању једне, униформне културе, када свет постаје глобално село с тежњом да унификује културне изразе и језике, било је неопходно да се формира организација која ће дати простор појединачним националним културама и којој ће циљ бити неговање различитих културних образаца и језика словенских народа. Данас Форум словенских култура постоји петнаест година, и све јачим еланом ради на бољем међусобном упознавању словенских земаља, њихових уметничких језика и традиције", казао је министар Вукосављевић на отварању изложбе „100 словенских романа".

Према министровим речима, пројекат „100 словенских романа" којим словенски народи упознају са литерарним савременим стваралаштвом једни друге и ширу, светску јавност, представља један од најважнијих пројеката Форума словенских култура, организације која окупља словенске земље и промовише њихове културе.

„Овим пројектом започиње интензивна књижевна размена између словенских народа и отвара се могућност стварања шире европске публике која ће по први пут у том формату имати прилику да, преко репрезентативних савремених аутора, упозна у јединственој едицији токове модерне словенске литературе. Овај велики подухват уједињује 108 словенских аутора, девет словенских језика и више десетина преводилаца на комплексном задатку представљања најбољих словенских романа од периода пада Берлинског зида. Едиција „100 словенских романа" добар је показатељ изражајног богатства савремене словенске књижевне сцене", нагласио је Вукосављевић додајући да она има изузетну важност за учвршћивање веза међу словенским народима.

Министар је посебан акценат ставио на јачање контакта међу ауторима, преводиоцима, критичарима и публиком.

„Размена која се остварује у контакту међу словенским културама у резултату даје јединствену слику саткану од мноштва модерних књижевних гласова. Едицијом „100 словенских романа" отварамо врата разумевању тема, мотива и стилова који настају на словенским језицима и добијамо увид у специфичне погледе на историјске, друштвене и културне прилике у словенским земљама, али и шире, у савременом друштву овог доба", рекао је Вукосављевић и осврнуо се на успех са којим Србија учествује у реализацији овог пројекта.

„С поносом могу да истакнем да у реализацији овог пројекта, Србија и Русија имају одличан резултат. Одмах иза руских аутора, српски су писци најпревођенији, што говори о томе колико је наше поверење у потенцијал едиције која ће нас приближити међусобно и отворити нашу савремену књижевност и књижевну критику свету. Све учеснике Форума подстичем да се укључе у пуном капацитету у рад на објављивању изабраних романа како бисмо ускоро могли да се похвалимо репрезентативним приказом савремене словенске литерарне сцене", закључио је министар.

На отварању изложбе „100 словенских романа" министар се сусрео са директором Националне библиотеке Вадимом Дудом, који се обратио присутнима. На отварању је говорила и Андреа Рихтер, директорка Форума словенских култура, а писци су читали романе.

У оквиру Форума словенских култура, одржана је Трећа међународна конференција „Културне руте Словена на мапи Европе" на којој је делегација Србије подржала идеју давања већег значаја женама писцима из словенских земаља.

„С једне стране овим се жели оповргавање мита о искључивој доминацији мушких писаца, а са друге стране овим се скреће пажња на нека од неправедно заборављених имена, како у нашим националним, тако и у међународним оквирима„ рекао је Вукосављевић и додао:

„Зато, у случају Србије, желимо да се на линији ове културне руте нађу садржаји везани за живот и рад наших познатих књижевница. Када се овим српским аутркама приброје и ауторке из осталих словенских земаља добићемо и дубоку и широку слику о женама писцима словенског света које су у многим случајевима биле у равни са књижевницама других култура, а у неким и испред њих", казао је министар.

На конференцији су говорили и министар културе Републике Белорусије Јуриј Бондар, министар културе Републике Северне Македоније Хусни Исмаили и Ала Манилова, заменица министра културе Руске Федерације.