Берлин: Специјално признање за филм "Уранијум – моја прича”

НАТО је бомбардовао Србију, Црну Гору и Републику Српску 1999. године у оквиру операције која је прекршила међународно право. НАТО снаге су користиле муницију са осиромашеним уранијумом који је хемијски токсичан и радиоактиван.

Данас, двадесет година касније, на видело излази страшна истина о количини штете коју је осиромашени уранијум начинио. Становништво обољева од канцера. Здравствена нега је често неадекватна и, како се показало, прескупа и недоступна многим грађанима, а погођена подручја је немогуће деконтаминирати.

У складу са овим, Међународна управа за забрану уранијумског оружја (ИЦБУВ), у сарадњи са Међународним фестивалом уранијумског филма (ИУФФ), Удружењем адвоката против нуклеарног оружја (ИАЛАНА), Међународним мировним бироом (ИУФФ) и Међународним лекарима за превенцију нуклеарног оружја (ИППНВ), организовали су 24. јуна 2019. године пројекцију филма и дискусију о овој теми у Берлину.

У име аутора документарног филма "Уранијум -моја прича", Нишлије Миодрага Миљковића, специјалну награду примио је нишки адвокат др Срђан Алескић.

"Ово веома значајно међународно признање стигло је у наше руке само неколико дана након окончања другог Међународног симпозијума „Последице бомбардовања СР Југославије осиромашеним уранијумом 1999", који је био одржан у Нишу и који је окупио више од двадесет стручњака који су, свако из угла своје научне области, представили нова сазнања и резултате најновијих истраживања. Закључак Симпозијума је да морамо заједнички да се боримо за забрану оружја са осиромашеним уранијумом и да се боримо за то да они који су нашем становништву и земљи начинили немерљиву штету, која на све начине прелази границе наше земље, буду суочени са својом одговорношћу и учине нешто да ове последице ублаже", каже Срђан Алексић.

На овогодишњем Фестивалу уранијумског филма у Берлину били су приказани и филмови из САД, Бразила, Немачке, Србије, Костарике и Италије.

Фестивал уранијумског филма првобитно је основан у Рио де Жанеиру 2010. године и у међувремену се развио у глобални догађај који се сада одржава не само у Рио де Жанеиру, већ и Берлину. Сваке године овај фестивал прима позиве и захтеве да свој програм прикаже публици и у другим земљама, те је већ путовао широм света: од Лисабона до Њу Делхија, Њујорка, Виндоу Рока и Холивуда.