Промоција књиге Живка Марковића у Швајцарској

На почетку вечери посетиоцима се обратила  председница СКД-а Слађана Сетенчић.

Догађају је присуствовао и генерални конзул Републике Србије, Зоран Јеремић који се такође обратио присутнима уз речи подршке магистру Марковићу који већ годинама неуморно ради на прикупљању података о нашим људима на тлу Швајцарске.

"Мр.Живко Марковић већ одавно за своје сународнике у Швајцарској важи за човека "енциклопедију". Годинама вредно радећи на прикупљању података о српском становништву у овој земљи задужио је многа поколења. Кад то кажем, мислим да ће будуће генерације имати тежак задатак да наставе истим стопама магистра Марковића али и пример са колико љубави се чува традиција, култура и језик.", овим речима и биографијом писца, програм промоције отворила је Виолета Алексић, новинар и књижевник.

Шта су радили Срби за време Првог светског рата, како су ширили истину о српским борбама и жртвама палим за слободу, како су хумани Швајцарци сакупљали помоћ за српски народ, српске ђаке и студенте, српске заробљенике у логорима, али и како су бранили Србе истином пред светом? Одговоре на ова и многа друга питања налазе се међу корицама књиге "Срби у Швајцарској - 1863-1818".

Живко В. Марковић рођен је 1947. године, у Новом Саду завршио је Филозофски факултет и двогодишње постдипломске студије у звању магистра књижевно-историјских наука. Пре доласка у Швајцарску 1991. године, радио је као професор и библиотекар. Прво научно звање истраживач-сарадник добија у Институту за књижевност и уметност у Београду, а након три узастопна покушаја да му се одобри стипендија за израду докторског рада из историје старе српске књиге у Бечу, напушта науку и одлази у Америку, а затим у Швајцарску где у Српској школи најмлађима преноси своја знања о српском језику, књижевности, историји, култури и религији (1991-2011). 

У Швајцарској је активиста у српским удружењима и друштвима, али и сарадник научних, културних, просветних и новинских установа у матици и расејању, рецезент и редактор више књига, члан редакција лексикона о Србима у свету и писац више од десет дела научне и публицистичке оријентације, као аутор и коаутор.

Објавио је двадесетак радова из књижевности у часописима, од којих је највише пажње научне јавности изазвао текст "Српски бакрорезни календар из 1719", објављен 1984. године у којем се доказује да је нововековно српско штампарство почело  22 године раније него што су била дотадашња сазнања о томе (Х. Жефаровић: "Стематографија", Беч 1741).

Од доласка у Швајцарску, бави се прикупљањем и истраживањем грађе о односима Срба и Швајцараца у 19. и 20. веку.

Промоцију је више од два сата са великом пажњом пратило много посетилаца. У припреми је и трећи том на исту тему а следећа промоција биће одржана у Амбасади Републике Србије у наредном периоду.