Никола Тесла и медицина

Теслини изуми од огромног су значаја за медицинску науку. Сам Тесла је говорио да је његових 48 изума покрадено и да су многи добили, захваљујући њему, Нобелову награду.

Недавно је на једном руском сајту објављено да је Тесли из руку измакло 37 Нобелових награда, уз накарадно образложење, да су његови изуми били прерани у односу на Нобелов институт.

Сам Тесла је изјавио: Није ми жао што сте крали моје идеје, него ми је жао што немате и сопствене.

Професор доктор Данијела Вучевић, из Института за патолошку физиологију Медицинског факултета у Београду већ годинама пише о Теслином доприносу медицини. Недавно је о тој теми одржала предавање и у Музеју поште у Београду, а ових дана ће о Теслином доприносу медицини говорити и у Музеју српског лекарског друштва.

Преносимо само део разговора са професорком Вучевић, која каже да је Никола Тесла зачетник роботике. По његовом схватању свако живо биће је машина прикључена на точак Универзума.

Никола Тесла је последња ренесансна личност модерног доба. Свој живот је посветио проналазаштву и науци, тој ''отменој, чистој, великој, верној богињи која не трпи лажљивце''.

Написао је 73 чланка у различитим научним часописима и искључиво се налазио у служби добробити свих људи. Својим грандиозним делом овај најблиставији ум свих времена (GeekWire, 2013) спојио је три века и два миленијума и вечно задужио човечанство.

Тесла је први применио X зрачење у медицинске сврхе, и тиме практично поставио темеље радиологије. Наиме, Тесла је повремено експериментисао са X зрачењем још од 1887. године. Ово непознато зрачење он је назвао ''графици сенки''.

Тесла је затим 1896. и 1897. године публиковао десет радова у којима је описао биолошке ефекте X зрачења. Сви његови радови о X зрачењу били су експериментални. У току 1896. и 1897. године, Тесла је наставио да унапређује рад рендгенских уређаја. Уз то, Никола Тесла је први указао на постојање штетног дејства X зрачења на људски организам. Он је први препоручио коришћење уземљених алуминијумских штитова око цеви за заштиту лекара од X зрачења, избегавање претераног приближавања цевима, као и ограничавање времена експозиције.

Теслин изум који је најзначајније допринео медицини је трансформатор (Теслин калем) за стварање високофреквентних и восоконапонских струја (Теслиних струја). Теслине струје се користе у поступцима медицинске дијатермије, при чему се приликом њиховог проласка кроз организам електрична енергија претвара у топлотну, те се на тај начин загревањем ткива у унутрашњости организма постиже терапијски ефекат.

Подстакнут коришћењем високофреквентних струја, Тесла је 1896. године конструисао озонски генератор, који служи за добијање озона, агенса са снажним бактерицидним својствима. Никола Тесла је испитивао и утицај механичких вибрација и резонанце на организам и први их применио у медицинске сврхе. С тим у вези, осмислио је осцилатор који је користио за сузбијање умора у ножним мишићима.

 Теслини проналасци у терапијском лечењу данас

Мало је познато да су Теслини проналасци (трансформатор и систем за бежично даљинско управљање) незаобилазни део коришћења медицинске опреме. Бежична технологија у данашње време се такође у потпуности примењује у склопу бројних дијагностичких и терапијских процедура.

Тако су у данашњој медицини Теслине идеје искоришћене за бежично управљање имплантима уграђеним у људски организам. Бежично управљање се најчешће користи за успостављање изгубљених нервних функција код особа које су оболеле од Паркинсонове болести и код пацијената са есенцијалним тремором. На сличан начин се експериментише са имплантима за контролу мокрења, дисања, вида и слуха.

Осим тога, бежична технологија имплантата данас се користи и у циљу контроле пумпи за постепено дозирање лекова, у склопу третмана неких хроничних болести и карцинома, за регулисање концентрације инсулина, управљање радом дијафрагме, срчаног мишића, вештачког срца, кохлеарне протезе, неуропротезе, итд. Применом Теслиног бежичног управљања учињен је значајан напредак у неговању непокретних болесника. Бројни медицински роботи, као вишенаменске машине које задовољавају савремене захтеве флексибилне аутоматизације, у стању су да елиминишу мануелни рад у току хируршких интервенција.

У медицинској пракси користе се, такође, све врсте роботских сензора (сензори околине, тактилни сензори, ултразвучни сензори, ласерски сензори, и др.), као и све врсте роботских система за визуелизацију (камере, и сл.).

Никола Тесла је још 1900. године објавио повезаност тела и електромагнетизма. Та спознаја довела је до настанка магнетне резонанце (МР), уређаја од непроцењиве важности, јер се њиме могу открити болести у раној фази, и тако продужити људски живот. Тесла се сматра утемељивачем квантне медицине, имајући у виду да је први применио таласе високе фреквенције за побољшање здравља. Никола Тесла је био претеча истраживања феномена свести. Објавио је и чланке о општим биолошким темама и правилној исхрани.