Позориште чува од заборава

"Сматрао сам се обавезним да као уметник, на један својствен начин, одам почаст и поштовање свом прадеди Најдану Јанковићу који је као преживели депортирац логора Поларни круг, са својим друговима и саборцима провео неколико мучних година присилног рада у климатски најсуровијем делу Норвешке", каже за Програм за дијаспору РТС-а редитељ Дејан Јанковић, и најављује београдску премијеру представе "У Норвешку, у смрт" за 9. фебруар, након чега ће је видети и публика у Норвешкој.

Сплетом необичних околности, редитеља, продуцента и драмског педагога Дејана Јанковића, путеви су навели у Осло. Скоро две године активног културног живота на релацији Београд - Осло, помогле су му да увиди да Норвежани, али и наши сународници који тамо живе, веома мало знају о страдањима Југословена, међу којима је највише Срба, у немачким концентрационим логорима за време Другог светског рата. Заједно са Савезом српских удружења у Норвешкој и уз подршку Министарства за дијаспору, добио је прилику да се бави овом темом и подсети на наше страдалнике. Представу У Норвешку, у смрт ће, након београдске премијере, публика видети и у Ослу и Кристиансанду.

 Да ли сте имали довољно историјске грађе која се бави страдањима и судбинама југословенских логораша од 1942. до 1945. године у Норвешкој?

"Историјске и мемоарске грађе на ову тему нема много, али сасвим довољно да се може креирати једна објективна слика и пренесе искуство страдалника које нас још једном подсећа да припадамо оним народима који су својом борбом и жртвама дали свој допринос светској борби против фашизма и ужаса који је обавијао свет четдесетих година двадесетог века", каже за РТС Дејан Јанковић.

 Којим позоришним средствима сте се служили приликом постављања представе? 

"Посегнуо сам за алтернативним формама и техникама театра које сматрам недовољно заступљеним, али много пута и погрешно употребљеним у српским позориштима.

Овај позоришни перфоманс представља преседан у мом досадашњем позоришном раду. У питању је програмска представа која ће најавити читаву серију нових пројеката под кровним пројектом Путујућа школа историје Артепункта у жељи да се младим људима представи један нови вид едукативног театра којим ће се, поред интерактивног и мултиперспективног проматрања српске историје, понудити и нови позоришни језик на којем желимо да развијамо нашу будућу публику.

Оно што је посебно специфично за ову позоришну представу је да литерарни текст није безусловна сврха и средиште позоришне радње. Истоимена књига Кнута Флувика Туресена У Норвешку, у смрт екипи представе служи као својеврсан систематичан појмовник који нас је упутио на даља, детаљнија истраживања: како на интернету, тако и у базама норвешких и српских архива и библиотека. У питању је претежно документарни материјал који током проба драматизујемо, објективно коментаришемо стварајући једну мултиперспективну позоришну платформу за тумачење једног историјског тренутка који резултира тиме да глумци у представи тумаче преко 20 историјских ликова, али и оних који су били непосредни страдалници.

 Одлучили сте се за глумце Јанка Цекића, Милана Вучковића и Николу Јездића. Чиме су Вас освојили?

Поред глумачке вештине која је предуслов да се позоришни чин догоди на професионалан и достојанствен начин према теми коју третирамо, било је неопходно код кандидата препознати склоност ка алтернативним позоришним формама и националну освешћеност која је подразумевала истинско интересовање за ову тему, као и саосећање са страдањима наших предака у туђини.

Дајући им индикације током ужег круга селекције, глумци су имали прилику да своје интересовање за ову тему истакну и кроз драматизацију својих личних ставова и односа према том делу наше ратне историје, што такође представља значајан елемент са којим, уз остали документарни и мемоарски материјал, креирамо заједнички позоришни текст нашег перформанса.

Том изазову су у потпуности одговорила тројица младих талентованих колега.

број коментара 0 пошаљи коментар