У фабрици на Вучјој Луци

Дејтонским мировним споразумом ова општина је изгубила део територије, па се највећи број од дотадашњих 3500 хиљаде становника изселило. По задњем попису општина има 1.175 житеља, мада начелник Бојо Врашановић тврди да их овде стварно живи мање, око 800, од тога око 400 пензионера, 200 домаћица и стотињак радника и деце, као и 22 ђака четворогодишње основне школе на Хреши.

Површина општине је нешто мало више од сто квадратних километара, а од тога је 40 км ентитетске линије - административне границе Републике Српске и Федерације БиХ. Настала је од дела некадашње сарајевске градске општине Стари град и Илијаша.

На подручју ове општине има свега 115 пријављених радника. Највећа фирма је Оберон, што значи човек истине и поштења и заиста је њен власник Тадија Тадић такав.

Тадија Тадијић је угледан домаћин са Вучје Луке, о коме сви његови радници имају искључиво речи хвале и изузетног поштовања што је заиста права реткост у ово наше модерно време. Ова фирма која се бави сечом шуме, прерадом дрвета и уређењем шумског земљишта, тренутно има у сталном радном односу 44 радника, који плату од 450 евра месечно примају на време, а за верске празнике не раде.

„Фирма је раније бројала и по 70 запослених", каже Тадија Тадијић, „али је у последње време до квалификоване радне снаге тешко доћи. Код нас раде и радници из федералног дела Сарајева".

„Мој син Милош, ћерка Милица и супруга Рада - раде по цео дан како би смо испоштовали рокове купаца. Наши финални производи - даска, ламперија, вртне гарнитуре и намештај путују у земље Европске Уније, Србије, Македоније у Пакистан, Кореју, Кину, Дубаи", каже Тадија.

По завршетку грађанског рата у БиХ мештани су властитим средствима, уз помоћ града и општине саградили цркву на Вучјој Луци посвећену Св. Пантелејмону, и тај дан, 9. август, је и општинска слава. Изградња цркве на Вучјој Луци започета је по завршетку рата 1996. године а завршена 2002.

У порти је саграђена и капела у којој је уписано 99 имена погинулих бораца Републике Српске из овога краја. Њима се, приликом сваког богослужења, чита вечни помен, каже нам свештеник Милош Самарџија.

А песници тврде, онај народ који не цени своју историју, мораће да је понови.

Административни центар Општине Стари град налази се на Хреши, где је и основна школа коју похађају ђаци само до четвртог разреда, а онда путују на даље школовање десетинама и стотинама километара у суседне општине широм Републике Српске, Србије и света, захваљујући „савесним" архитектама балканске историје.