Запамћена, незаборављена

„Нисам могао а да не напишем књигу Ордење и ожиљци Милунке Савић, рекао је њен аутор Милан Богојевић на промоцији овог литерарно-истиоријског споменика највећој јунакињи Првог светског рата, у Матици исељеника Србије, а у издању Гласа Србије из Краљева.

Милунка је изашла из Великог рата са 4 ране и најмање 7 одличја. Најодликованији је борац Првог светског рата. Када јој је читана похвала, борци свих савезничких армија на свим континентима, стајали су истовремено у ставу мирно. У њену част померани су часовници.

Писац Милан Богојевић наводи Милункине речи:

„Учествовала сам у многим биткама, али ми је најтеже било у Горњичевској бици, половином септембра 1916. Мој Други пешадијски топлички пук, због јунаштва назван Гвоздени, био је код села Церова близу Горњичева. Бугари нас изненадише. Прво нападоше наше суседе Дунавце, њихове предстраже исекоше на комаде, па навалише на нас. Њихови официри потераше пиштољима у напад испред себе. Иде талас за таласом, збуњени, љуљају се у ходу и певају пијани, шуми Марица крвава док урлају „Уре, уре". Ми их пустимо ближе, па осусмо по њима брзом паљбом. Ту смо их до ногу намлатили. Биле су гомиле лешева.... Знали смо у позадини да похватамо мачке и псе. За репове смо им везали празне конзерве, и после пола ноћи када је најслађи сан пуштали смо их ка бугарским рововима уз паљбу плотуна. Звече оне конзерве у мраку, а Бугари мислећи да је напад, до зоре би уплашени бесомучно пузали, а ми легли и спавамо. Ујутру када виде шта је, из ровова нам псују мајку.

Ми смо певали када су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви. .....Волели су ме српски војници, поштовали, а и бојали су ме се. Можда ме зато нико од мојих ратних другова није запросио. Вероватно су мислили да би Милунка, онако опасна у борби, била бомбаш и у браку".

Због своје бриљантне ратне каријере која је трајала 7 година, Милунки је додељено 7 одликовања Краљевине Србије и Републике Француске. Милунка је носилац Легије части четвртог степена (официрске), војничке Златне значке Карађорђеве звезде са мачевима, Легије части петог степена (витез), Француског ратног крста, Златне медаље за храброст „Милош Обилић", Албанске споменице и јубиларне Спомен-медаље Солунског фронта.

До данас једини споменик посвећен Милунки Савић налази се у Јошаничкој бањи. Скулптура је тешка 400 килограма и висока 2,20 метара. У једином музеју на свету посвећеном Првом светском рату, у музеју Мо у Француској, налази се скулптура Милунке Савић.

У Србији данас постоји 21 улица, у исто толико градова, која носи име Милункино укључујући и улицу у Београду, на Вождовцу, где је Милунка живела.

Коначно и једна основна школа у Србији понела је Милункино име, а налази се у близини Краљева.

У комунистичком периоду Французи су је славили, а Срби нису. Али, народ у Србији певао је песму Кад су престали топови на власт су дошли лопови.

Насиље великих и моћних често зна да се окрене против њих, писала је Исидора Данкан. Најбољи пример да се не треба иживљавати на малима је и пример малог српског народа који је ставио тачку на једну царевину која је трајала готово хиљаду година - Хабзбуршку.

Велики допринос томе дала је и лично Милунка Савић.