Српска креативна дијаспора у Холивуду

У Калифорнији, у Лос Анђелесу, живи већина страних мајстора филма, тако да сте увек у центру дешавања и то се не може нигде другде наћи у свету, почиње своју причу Игор.

"Ништа у анимираном филму не постоји у стварном свету, па је продукција једног таквог филма захтевна и веома обимна. Мој посао је да радим на дигиталним карактерима, да уђем у срж анатомије, да ликови у свим позама изгледају уверљиво - кожа, мишићи, израз лица, сви детаљи. Један филм ствара се у просеку три године и у њему учествује више од тристо уметника, а тим се током продукције мења. Цео пројекат најчешће кошта више од сто милиона долара. Ја сам радио и филмове Мачак у чизмама и Панду 2, који су били новимновани за Оскара и феноменалан је осећај када знаш да си им ти надахнуо карактер, који осећа и разуме - има емоцију", каже за Програм за дијаспору РТС-а Игор Стефановић.

Холивуд је место у коме почиње и завршава се продукција сваког америчког филма, а снимања се често одвијају и на другим локацијама и знаменитим местима у свету.

"Наравно, ја нисам једини Србим који успева на пољу анимације и специјалних ефеката усвету. У свим већим студијима које раде анимацију и визуелне ефекте за Холивуд, има наших људи. На пример, неки од њих имају изузетно одговорне позиције у Weta Digitalu на Новом Зеланду. И у Београду и Новом Саду има неколико студија који раде на филмовима и видео-играма највишег квалитета, и много смо успешнији и више смо постигли од других из нашег региона", каже уметник.

Игор воли да црта од када зна за себе, каже.

"Сада имам 37 година и почео сам да зарађујем од своје 15-те. Радио сам визит карте, касније логотипе, завршио сам Факултет организационих наука, а путем интернета обучавао сам се за посао којим се данас бавим. У свет сам се отиснуо када сам своје радове послао у Студио Хари Потер у Лондон и добио посао. Тамо сам постао део великог тима и радио сам на анимираним филмовима три године", објашњава Игор.

А онда је конкурисао у Dreamworks-у и добио посао у тој холивудској фабрици снова.

"Моја кућа се налази на самој обали, мало даље од центра. У њој сам се лепо ушушкао, све више посвећујем класичном сликарству на великом платну и помало се осамостаљујем. Нисам још увек донео одлуку да дефинитивно живим и останем у Америци. Тамо ми недостаје та наша потпуна блискост међу другарима која постоји само у Србији. Обишао сам готово пола света, али, што би рекао Вук Стефановић Караџић, нема лепше земље од Србије, и зато сам ове септембарске дане овде у Београду", каже Игор.

Ускоро би требало да у Лос Анђелесу потпише нови уговор са једном великом телевизијском кућом. Ако до тога не дође, ускоро се враћа у Београд, а ако ипак дође, остаће у оковима новог пројекта.