Промоција књиге "Латице душе" Раде Рајић Ристић

У Палати "Цукерман" у Падови, 21. априла, одржана је промоција двојезичне, српско-италијанске збирке стихова "Латице душе/Petali dell'anima" песникиње Раде Рајић-Ристић, у оквиру циклуса Caffè letterario у организацији Cristine Zavloschi. Дијалог са песникињом водила је Онорина Франко.

Публика је била јако заинтересована да чује песникињу из Србије, јер кажу да нису имали прилику да се сретну са поезијом песника са наших простора.

"Бројна публика ми је указала част и пажњу својим питањима и ставила до знања да сензибилитет који избија из мојих песама и интензитет носталгије и родољубља који су осетили у сваком мом стиху их је натерао да се поистовете бар на тренутак са људима који су оставили своја огњишта и најмилије и кренули за бољим животом. Покушали су да уђу у нашу судбину-судбину печалбара и осете ту нијансу туге и меланхолије. То ми је била потврда да су ставили моје стихове у функцију емпатије и делили са мном моја осећања, сумње, радост и наду које сам пренела читајући им своје стихове", каже Рада Рајић Ристић за Програм за дијаспору РТС-а.

Књига песама Латице душе посвећена је Матилди Папо, младој, седамнаестогодишњој Југословенки, јеврејског порекла, која је побегла заједно са родитељима из Сарајева у марту 1942. од окупаторског зла и пристигла у Одерзо, градић на северу Италије. Када је Матилда Папо умрла 2003. њена кћерка и син су пронашли две свеске; желели су да прочитају шта у њима пише, јер су видели да се ради о дневнику. Писане су на српском језику, који они не познају, а у преводу им је помогла наша песникиња Рада Рајић Ристић.

"Ради се о другој Ани Франк и мени је било задовољство и велика част да у рукама држим део историје, време Другог светског рата и да сам прва после ауторке дневника читала један делић мозаика из тог периода. Спознала сам бол, патњу, муке као и понижења те младе девојке. Из њене патње сам и ја научила много тога: да не треба погнути главу ни пред ким и ни пред чим, да све има крај и ресење, да су патње пролазне у животу живог човека и да само ко се преда судбини је губитник. Матилда Папо се удала за младог италијанског официра Езиа на крају рата 1945. и из тог брака је рођена Лиа и њен брат. И Матилдин живот спада у животе печалбара јер је и она за собом оставила успомене, домовину, пријатеље, вољени град.

Промоцији је присуствовала и Матилдина кћерка, Lia Marchetti, која је говорила о својој мајци. Публика је дуго аплаудирала, одајући част како књизи Латице душе, тако и животу Матилде Папо.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво