Светосавска академија у Торонту

Широм Онтарија, где живи највећи број наших исељеника, одржане су Светосавске Академије. Деци је то прилика да публици покажу шта су, у школама на српском језику и радионицама при црквама, научили.

Највеселије је било на прославама која приређују културно-уметничка друштва, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Бранка Дикановић Трбојевић.

Колико чланова толико гостију

Пријатељи и гости Академије српске народне игре Бата Марчетић испунили су салу Ренесанс центра у Мисисаги (поред Торонта). Наступили су најмлађи чланови друштва који тек уче прве кораке, али и они мало старији, као и први ансамбл Академије. Све их је пратио оркестар Душана Сувајца, такође чланови овог друштва.

Сви су заједно са гостима отпевали Светосавску химну, а потом је уследио рецитал и наступ најмлађих, али прекаљених чланова фолклора.

Није било Светосавског бала у Торонту али су се чланови Академије српске народне игре својски потрудили да школска Слава остане у памћењу.

Готово две стотине малишана учлањено је у ово друштво а како је радити са најмлађима питали смо учитељицу која их на пробама окупља суботом.

„Њихова пажња не траје дуго, па се увек трудимо да уз песму и игру има и дружења и предаха. Све наше пробе и рад са најмлађима су на српском језику, али морам рећи да смо ми, суботом, само допуна онога што деца науче у свом дому од родитеља", каже Жељка Јаковић, професионални педагог.

Као и увек кад наступају чланови овог друштва било је пуно песме, а више пута се развило и коло. Наступ на Светосавској академији уследио је после великог годишњег концерта, а први ансамбл планира и турнеје.

Ана Пешић је члан првог ансамбла и инструктор игре у Академији. Каже нам да је са друштвом гостовала широм Онтарија, у Монтреалу, Чикагу, Сан Франциску. Пре пуних десет година била је са друштвом у Херцег Новом и нада се да ће већ овог лета гостовати у Србији.

У публици родитељи ... а где су баке?

Емилија каже да воли пробе, али још више воли концерте и лета у Србији.

„Моја бака, тетка, сестре живе у Инђији, а ми их посећујемо сваке године. Лепо је у Инђији", повера насмејана Емилија.

Седмогодишња Славијанка добила је буран аплауз за своју рецитацију, а самокритично признаје да није најзадовољнија својом презентацијом. На питање да ли воли да наступа пред публиком у којој су родитељи и понека бака она одговара:

„Волим баш пуно".

И после кратке паузе додаде:

"Имам и ја баку, али она не живи овде него у Невесињу", и уз осмех јој шаље пољубац, који са Светосавске академије у Торонту одлете право у Невесиње.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво