Градитељ старог Авалског торња

Шездесетих година прошлог века стари Авалски торањ, срушен у бомбардовању 1999, представљао је потврду нових могућности обновљене привреде и способности наших грађевинских предузећа. Један од његових градитеља дочекао је да симбол Београда опет заблиста пуним сјајем.

Градитељи новог Авалског торња, који ће за посетиоце бити отворен крајем новембра, кажу да је на тако великим висинама веома тешко радити. А како се градио стари торањ пре више од четири деценије најбоље знају људи који су томе учествовали. Стотинак грађевинаца радило је без дана одмора док нису подигли грађевину висине 202 метра.

Првог маја 1965. године, државну заставу на врх торња поставио је Драгомир Глишић, радник грађевинског предузећа Рад, чиме је означен завршетак изградње највеће грађевинске структуре на Балкану.

Иако има пуних 97 година, Драгомир се живо сећа тог времена. Каже да се радило "и зими и лети", све док посао није завршен, а њему припала част да подигне заставу на врх грађевине.

"Торањ се много ‘њишао’, али није ме било страх", сећа се Даргомир. "Само ја и још један инжењер попели смо се на сам врх торња и поставили барјаче."

Од фотографије на којој је са својим пријатељима грађевинцима никад се не одваја. Увек је у његовом новчанику као што је, каже, и  Авалски торањ заувек остао у његовом срцу.

У одличној кондицији

Драгомир има четворо унучади и шесторо праунучади. Син и ћерка, Војислав и Даница, и данас са својим оцем радо причају о времену када је градио стари Авалски торањ.

"Сећам се времена када нас је мајка слала на Авалу да видимо где је отац. Он  је, нарочито зими, остајао по три-четири дана на градилишту јер је морао неко да дежура", помало се сетом прича Војислав Глишић.

Из Ђинђуше код Бојника Драгомир се са породицом, одмах по завршетку Другог светског рата, преселио у Београд. Био је опанчар, фотограф, бавио се и трукерајем, тј. сликао вез на народним ношњама.

Времешни старина данас се најбоље осећа у родном селу. Редовно одржава башту, бере воће, памћење га и даље одлично служи тако да разговор с њим представља задовољство за комшије. Ако је у близини и казан у ком се пече ракија онда је то право уживање.

"Деда је прави феномен", смеје се Нинослав Дамјановић. Познаје све у селу, за сваког пита и увек је спреман за шалу. Добро је што имамо оваквог старину који највише воли да обиђе комшије кад пеку ракију."

Драгомирова ћерка Даница потврдила нам је да њен отац у одличној кондицији. ʺТата је виталнији од мене и до сада ниједном није био озбиљно болестанʺ, каже Даница и додаје да је његова велика жеља да види обновљени торањ на Авали.

Ако Драгомир одлучи да 27. новембра дође на Авалу, до видиковца на висини од 124 метра новим лифтом попеће се за четрдесетак секунди, много брже него 1965. године када се пењао да постави "барјаче" и означи крај радова. Једно је сигурно, Драгомир Глишић биће поносан што његов торањ, сада мало виши и много чвршћи, поново стоји на улазу у престоницу.

број коментара 11 пошаљи коментар
(петак, 03. мај 2013, 13:06)
Zoran MaksimovicLoznica [нерегистровани]

graditelj starog tornja

U Loznici i danas zivi graditelj starog tornja na Avali,od temelja do vrha.Danas ima 85 godina i seca se te davne 1965 te. Njegovo ime je Milija Krstajic ul. Misarska u Loznici.Raduje se kada cuje za nekoga od kolega graditelja, i ovom prilikom zeli sve da ih pozdravi i pozeli im dug zivot i dobro zdravlje.Njegova velika zelja je da dozivi da vidi novi toranj na Avali

(уторак, 27. апр 2010, 21:24)
Radmila Pavlovic Dubaic [нерегистровани]

Moj tata Juga Pavlovic

Veoma me je obradovala ova reportaza a ujedno i rastuzila. Zao mi je sto moj tata pomenuti Pavlovic nije doziveo da vidi novi toranj. Secam se njegovih prica o izgradnji tornja.Ujedno sam i ponosna na njega sto je ostao upamcen medju prvim graditeljima TORNJA.
Tatinom drugaru zelim dug zivot i dobro zdravlje.
Bilo bi lepo kada bi uradili veliku kopiju slike prvih graditelja i kada bi ona dobila pocasno mesto u novom Tornju.S postovanjem Radmila Pavlovic Dubaic cerka Jugoslava Pavlovica lift montera.

(уторак, 27. апр 2010, 15:50)
fan [нерегистровани]

carevi

ljudi svaka cast ,ponos srpskog naroda i samog Beogada je bas avalski toranj .Dokayali ste da su ga dzabe rusili i da nam je potreban

(петак, 13. нов 2009, 21:29)
Dragan [нерегистровани]

toranj

Dekice,znam da ti je srce prepuno radosti kada gledas svoj toranj. Mozda razmisljas da je nekada bilo teze graditi nego danas. No, dozivesmo da se za koji dan ponovo uzveremo u visine, nebu pod oblake i zajedno sa tobom zagrlimo pogledom Sumadiju i Beograd... Ziv ti bio i penjao se jos mnogo puta.

(петак, 13. нов 2009, 18:00)
anonymous [нерегистровани]

SVAKA CAST

Treba vise ovakvih lepih prica iz cele Srbije a manje raznih virusa i crnih stvari.Svaka cast za godine koje nosi.

(петак, 13. нов 2009, 13:36)
Srba - CH [нерегистровани]

Dragomir

Postovani Dragomire!

Veoma sam se obradovao ovom clanku. Neka bi ti dragi Bog podario dobro zdravlje, da bi jos cesto mogao da uzivas posmatrajuci panoramu sa novog tornja.

Bio bih veoma srecan da i sam dozivim da posetim novi toranj.

Srdacan pozdrav iz Svajcarske!

(петак, 13. нов 2009, 12:56)
anonymous [нерегистровани]

Bravo

Svaka cast starini a i novinaru koji nam je pokazao prave vrednosti.

(петак, 13. нов 2009, 11:46)
anonymous [нерегистровани]

svaka cast

svaka cast starino-srbine

(петак, 13. нов 2009, 11:29)
anonymous [нерегистровани]

.

Свако поштовање!

(петак, 13. нов 2009, 10:48)
anonymous [нерегистровани]

zelja

starino od srca ti zelim da pozivis jos jako dugo da mozes jos mnogo puta da obilazis najveci gradjevinski poduhvat iz mladjih dana tvoj i nas ponos AVALSKI TORANJ