Direktni prenosi iz Metropoliten opere u Njujorku na Drugom i Trećem programu Radio Beograda

Otvaranje sezone prenosa iz Metropolitena 2019/20

U subotu, 14. decembra, od 19 sati, Muzička redakcija Radio Beograda 2 počinje niz direktnih prenosa iz Metropoliten opere u Njujorku. Na programu je "Pikova dama" Petra Čajkovskog. Solisti su Liza Davidsen, Larisa Djadkova, Jusif Ejvazov, Igor Golovatenko. Diriguje Vasilij Petrenko. Urednice prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.

„Ili se ja grdno varam ili je Pikova dama zaista remek-delo", poručio je Petar Čajkovski u pismu svome bratu po završetku klavirskog izvoda opere koja je nastala za samo 44 dana - od 31. januara do 15. marta 1890. godine, tokom boravka u Firenci. Orkestracija je potom bila završena do sredine juna, u Rusiji, a premijera je održana 19. decembra iste godine, u Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu. Publika je operu pozdravila sa oduševljenjem, a kritika ju je ocenila kao najznačajnije muzičko-scensko ostvarenje Čajkovskog.

Modest Čajkovski, kompozitorov mlađi brat, bio je autor libreta za ovo remek-delo ruske i svetske operske baštine. On je u svom tekstualnom predlošku preradio istoimenu kratku priču Aleksandra Puškina o destruktivnosti kockarskog poroka. Radnja prati Hermana, mladog oficira opsednutog idejom da otkrije tajnu „tri karte", koja bi mu konačno donela uspeh za kartaškim stolom. Tu tajnu zna jedino Grofica, baka devojke Lize, u koju je mladić zaljubljen. On insistira da sazna tajnu, te na kraju gubi sve, pa čak i sopstveni život. To je, upravo, jedna od razlika između originalne priče i opere, a autori su je uneli kako bi intenzivirali muzičko-scensku radnju. Priča se završava Hermanovim odlaskom u ludnicu i Lizinom udajom za drugog čoveka, dok se opera završava dvostrukim samoubistvom. Kod Puškina je Liza Grofičina sluškinja, a kod Čajkovskog je ona njena unuka, te je na višoj društvenoj lestivici u odnosu na Hermana. Njihova ljubavna veza iskrenije je predstavljena u operi nego u priči. Naglašena je ekspresivnost likova i verno su prikazana unutrašnja stanja ne samo glavnih protagonista već i sporednih učesnika u radnji, onih koji se pojavljuju za kartaškim stolom ili na balu.

Pikova dama, snažna psihološko-muzička drama, jeste primer ekstremnih raspoloženja i boja. U njoj kompozitor istražuje životne frivolnosti, kao i najmračnije nagone koji su sastavni deo opsesije, zavisnosti, ludila i samouništenja. Uzbudljiv zaplet je postavljen nasuprot raskošnom sjaju Sankt Peterburga, koji i sam gotovo da funkcioniše kao lik u operi. Majstorstvo Čajkovskog, velikog simfoničara i tvorca vrhunskih baleta, prepoznaje se u mnogim orkestarskim fragmentima ove opere, dok su veliki vokalni solo nastupi, od kojih se većina smatra koncertnim standardima u Rusiji, upečatljivi po svojoj raznolikosti. Ansambli naglašavaju radnju opere u njenim ključnim trenucima. Prepoznatljivi lirizam Čajkovskog, još jedna od odlika njegovog jedinstvenog muzičkog stila, očigledan je u ovoj izvanrednoj muzičkoj partituri koja se spretno odvija od najnežnijih do krajnje uznemirujućih situacija.

Muzički razvoj opere, koja se dešava u Sankt Peterburgu u XIX veku, počiva na tri motiva koji su vezani za tri karte, Groficu i ljubav. Čajkovski ih izlaže već u uvertiri i potom ih sprovodi i razrađuje kroz tri čina: 

I čin

U letnjem parku mladi oficir Herman priznaje prijateljima da je zaljubljen u nepoznatu devojku. Saznaje da je njeno ime Liza, da je verenica princa Jeleckog i unuka Grofice, koja se u mladosti kartala i bila poznata pod imenom Pikova dama. Ona zna tajnu triju karata koje uvek obezbeđuju pobedu. Tajnu je podelila sa još dvoje ljudi, a proročanstvo kaže da će umreti od ruke treće osobe kojoj je bude otkrila. Herman odlučuje da sazna tu tajnu. U svojoj sobi Liza razmišlja o ambivalentnim osećanjima prema svom vereniku i utisku koji je oficir Herman ostavio na nju. Na njeno iznenađenje, on se pojavljuje na balkonu. Izjavljuje joj ljubav i moli je da se sažali na njega. Liza popušta pred svojim osećanjima i priznaje da i ona njega voli.

II čin

Na balu su među gostima oficiri, sa Tomskim na čelu, kao i Herman, Grofica sa Lizom i Jeleckim. Liza Hermanu daje cedulju i ključ, kako bi se njih dvoje te noći sastali. Jelecki primećuje Lizinu uznemirenost. Na njegove izlive ljubavi i nežnosti ona odgovara ćutanjem. Herman odlazi na sastanak sa Lizom, ali se zatekne u Grofičinoj sobi. Po povratku sa bala Grofica se priseća svoje mladosti i zaspi u fotelji, ali se budi kada Herman iznenada stane pred nju i zahteva da mu otkrije tajnu karata. Ona odbija da razgovara sa njim. Kada Herman, u očaju, potegne pištolj, Grofica umire od straha. Liza ulazi u sobu i, prestravljena prizorom, shvata da je Hermana interesovala samo Grofičina tajna.

III čin

Nakon Grofičine sahrane, Herman u kasarni leži u bunilu. Liza mu u pismu poručuje da želi da se sastanu u ponoć. U mračnoj sobi oficiru se prikazuje staričin duh koji mu otkriva tri karte. To su trojka, sedmica i as. Liza čeka Hermana na obali Neve i pita se da li je on i dalje voli. Kada se on pojavi, govori mu da bi trebalo zajedno da napuste grad. Herman odbija, odgovarajući da je saznao tajnu i žurno odlazi u kockarnicu. Očajna devojka baca se u Nevu. U kockarnici, euforični Herman, uz prisustvo svih svojih prijatelja i kneza Jeleckog, dobija veliki novac na trojku i sedmicu. Njegova izjava da je život samo igra zvuči uznemirujuće. Jelecki jedini nastavlja igru kada Herman sve stavi na treću kartu. Ali, u Hermanovoj ruci se umesto pobedonosnog asa prikazuje dama pik. Užasnut, shvativši da je sve izgubio, zamišlja lice Grofice koje zuri u njega sa karte, probada se nožem i umire tražeći od Lize i Jeleckog oproštaj.

Ovaj jezivi triler iz vremena Carske Rusije na sceni je Metropolitena prvi put nakon 2011. godine. Tenor Jusif Ejvazov je Herman, sopran Liza Davidsen ostvaruje svoj - sa nestrpljenjem očekivani - debi kao Liza, dok njenu baku, Groficu, tumači mecosopran Larisa Djadkova. Bariton Igor Golovatenko je Jelecki, a Aleksej Markov Grof Tomski. Horom i orkestrom Metropolitena diriguje Vasilij Petrenko.

Opera ima jednu pauzu tokom koje ćemo najaviti naredni prenos - Bergovog „Voceka", a čućete i koji su sve kompozitori stvarali inspirisani delima Aleksandra Puškina.

 

 

 

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 15. dec 2019, 11:33) - Bisa Filipovic [neregistrovani]

Pikova Dama

MOGU SAMO RECI DA JE SVE VRHUNSKO I DRAGOCENO STO MOZEMO CUTI NA NASEM RADIO BEOGRADU.HVALA VAM!