Gosti iz prošlosti

Otud i ushićenost njegovih savremenih sledbenika, nadrealista i Andrea Bretona, koji ga u svom Manifestu nadrealizma naziva duhovnim ocem pokreta. Smatrali su ga prvim modernim umetnikom, pre svih Salvador Dali, koji predano proučavajući Bošove slike, kao da je i sam iz neke od njih izašao.

Švajcarski psihijatar, osnivač analitičke psihologije, Karl Gustav Jung, Boša je nazvao "gospodarem monstruma", smatrajući da je upravo on otkrio nesvesno u čoveku. Šezdesete su Boša prihvatile kao svog psihodeličnog sabrata, prigrlivši scene pohotnih grešnika sa njegovih slika kao sanjani životni model, ali bez moralizatorske pouke, koja ni nadrealistima nije bila bitna. Nije ni savremenim filmskim rediteljima, kojima su njegove slike bile inspiracija - Teriju Gilijamu, Giljermu del Toru i Džordžu Lukasu.

Između svog vremena, rane severne renesanse, kada je bio uvažen i priznat umetnik, i doba kada su njegova dela nadahnjivala savremene umetnike, Hijeronimus Boš je dobio sledbenika u slikarstvu Pitera Brojgela Starijeg, ali je i izašao na glas kao "đavolji slikar", tvorac spodoba, čudovišta i himera, bolesni maštar i moralista. Optuživan je i za veštičarenje, za bavljenje astrologijom i alhemijom, pa i za slikarsko haluciniranje usled trovanja krvi nekom boleštinom, ili pod opijatima. Naslikao je četrdesetak, a možda i više slika, sedam ili osam ih je potpisao, skoro ni za jednu se sa potpunom sigurnošću ne može tvrditi da nije falsifikat, a neka od njih su remek-dela: Vrt zemaljskih uživanja, Kola sena, Brod ludaka, Poklonjenje mudraca, Hrist nosi svoj krst, Krunisanje trnovim vencem, Iskušenje svetog Antonija, Opsenar, Strašni sud.

Naš gost iz prošlosti biće - Hijeronimus Boš, umetnik koji je gresima, porocima i  strahovima srednjeg veka i rane renesanse dao oblik, boju i fantastičnu, simboličnu, satiričnu i psihološku sadržinu.

Autor i urednik emisije - Mirjana Blažić