Ризницa – Чувари Христовог гроба

Обичај „Чување Христовог гроба”, део баштине далматинских Срба, представљен је у четвртак, 16. јануара, у Етнографском музеју у Београду.

Овај обичај налази се на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Обједињује архаичне ритуале и стару хришћанску традицију чувања Христовог гроба, коју, више од пет векова, практикују и православци и римокатолици у месту Врлика у Далматинској Загори - од Великог петка до Васкрсења, када почиње општенародно весеље. Традиција је да чувари Христовог гроба, после Васкршње литургије, запевају песме свог краја - ојкаче. Тада се чују гусле, дипле и глуво коло.

Откуд обичај чувања Христовог гроба у северној Далмацији, у градићу смештеном између планина Динаре, с једне, и Свилаје и Козјака, с друге стране, није поуздано утврђено. По једној причи, неко од свештеника био је у Јерусалиму одакле је донео обичај, а по другој су наоружани људи, обучени у посебне ношње, штитили народ за време обреда у Велики петак.

Ношња чувара Христовог гроба је посебна, носи се само о Васкрсу и везује се искључиво за ове врличке витезове. Тешка је скоро осамнаест килограма и богато је украшена. Друштво „Чувари Христовог гроба" поседује аутентичну ношњу стару око 200 година, која се данас чува у Етнографском музеју у Београду. Сада врлички чувари Христовог гроба носе дрвене пушке, а у старини су носили праве.

Чувари Христовог гроба састају се на Велики петак и тада бирају харамбашу - честитог и виђеног домаћина који руководи церемонијом. Почасну стражу пред олтаром могу држати само поштени младићи, без мрља у биографији. Обавезно је да буду верници, да посте, исповедају се и причешћују, а ношњу не може понети нико ко није из врличког краја, тачније, мора бити из неког од девет села врличке општине.

Обичај стар више од 500 година Срби из Врлице данас негују у Батајници, где је велики број њих нашао уточиште после 1995. године и војне операције „Олуја". Традиција чувања Христовог гроба, за коју наглашавају да ни у време Другог светског рата није прекидана, била је по одласку српског народа из Крајине у избеглиштво замрла десетак година, да би 2005. обичај био обновљен и од тада се упражњава за Васкрс у цркви Рођења пресвете Богородице с благословом владике сремског Василија.

Гост „Ризнице" је Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве. Са њим разговарамо о Чуварима Христовог гроба из Врлике и, уопште, о Србима из Крајине и њиховој историји. Доносимо документарне тонске слике из Етнографског музеја, где је први пут у целости приказан обичај Чувања Христовог гроба. Извођачи су били чланови „Друштва Чувара Христовог гроба" и КУД „Крајина".

Уредник и аутор: Соња Малавразић

 

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво