Ризницa – Чувари Христовог гроба

Обичај „Чување Христовог гроба”, део баштине далматинских Срба, представљен је у четвртак, 16. јануара, у Етнографском музеју у Београду.

Овај обичај налази се на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Обједињује архаичне ритуале и стару хришћанску традицију чувања Христовог гроба, коју, више од пет векова, практикују и православци и римокатолици у месту Врлика у Далматинској Загори - од Великог петка до Васкрсења, када почиње општенародно весеље. Традиција је да чувари Христовог гроба, после Васкршње литургије, запевају песме свог краја - ојкаче. Тада се чују гусле, дипле и глуво коло.

Откуд обичај чувања Христовог гроба у северној Далмацији, у градићу смештеном између планина Динаре, с једне, и Свилаје и Козјака, с друге стране, није поуздано утврђено. По једној причи, неко од свештеника био је у Јерусалиму одакле је донео обичај, а по другој су наоружани људи, обучени у посебне ношње, штитили народ за време обреда у Велики петак.

Ношња чувара Христовог гроба је посебна, носи се само о Васкрсу и везује се искључиво за ове врличке витезове. Тешка је скоро осамнаест килограма и богато је украшена. Друштво „Чувари Христовог гроба" поседује аутентичну ношњу стару око 200 година, која се данас чува у Етнографском музеју у Београду. Сада врлички чувари Христовог гроба носе дрвене пушке, а у старини су носили праве.

Чувари Христовог гроба састају се на Велики петак и тада бирају харамбашу - честитог и виђеног домаћина који руководи церемонијом. Почасну стражу пред олтаром могу држати само поштени младићи, без мрља у биографији. Обавезно је да буду верници, да посте, исповедају се и причешћују, а ношњу не може понети нико ко није из врличког краја, тачније, мора бити из неког од девет села врличке општине.

Обичај стар више од 500 година Срби из Врлице данас негују у Батајници, где је велики број њих нашао уточиште после 1995. године и војне операције „Олуја". Традиција чувања Христовог гроба, за коју наглашавају да ни у време Другог светског рата није прекидана, била је по одласку српског народа из Крајине у избеглиштво замрла десетак година, да би 2005. обичај био обновљен и од тада се упражњава за Васкрс у цркви Рођења пресвете Богородице с благословом владике сремског Василија.

Гост „Ризнице" је Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве. Са њим разговарамо о Чуварима Христовог гроба из Врлике и, уопште, о Србима из Крајине и њиховој историји. Доносимо документарне тонске слике из Етнографског музеја, где је први пут у целости приказан обичај Чувања Христовог гроба. Извођачи су били чланови „Друштва Чувара Христовог гроба" и КУД „Крајина".

Уредник и аутор: Соња Малавразић

 

 

број коментара 8 Пошаљи коментар
(четвртак, 23. јан 2014, 00:11) - Ђакон из Руме [нерегистровани]

ПО МАТЕЈУ

@Свештенику из Борче@

Направили сте лапус, вјероватно случајно, када сте рекли да се библијски опис првих Чувара Христовог гроба налази у Јеванђењу по Марку. Тај опис се назаи у Јеванђељу по Матеју:
62. Сјутрадан по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата.
63. И рекоше: господару, ми се опоменусмода овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.
64. Зато заповиједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.
65. И рече Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66. И они отишавши са стражом утврдише гроб и запечатише камен.

Ти стражари јесу чувари гроба Исусовог. Из ове библијске приче види се да Чувари Кристовог гроба припадају римској традицији. Не хришћанској. И то је тачно речено. Чувари Христовог гроба зато код римокатолика носе војничку униформу и оружје Римљана. И на Јадранском мору и у Срему код нас.

(уторак, 21. јан 2014, 14:44) - исидора (јелица) [нерегистровани]

Jerusalim i svijet

Нас двије смо прочитале на сајту Чувара Христовог гроба из Батајнице - да тај обичај постоји само у Јерусалиму и Врлици? Није то тачно, то је бесмислица! - Драго нам је да коментарори наводе многа мјеста у Србији код римокатолика. - Имају и поунијаћени Срби Кершовани у Румунији сличан обичај. Има их свугде у свијету где има римокатолика. То је поштена истина. Православље није усвојило Чуваре као своју традицију. - Чуди нас да их је Србија уопште уписала у национални регистар духовног култuрног наслеђа.

(уторак, 21. јан 2014, 14:40) - Teodora UNIVERZITET [нерегистровани]

Otkud oni u našem REGISTRU NKN

- Mene zaista čudi kako se dogodila greška da u Nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine Srbije budu upisani Čuvari Hristovog groba.
A da nisu spomenuti Čuvari HG u Sremskoj Mirovici. I to je tuđa tradicija.
To nije smelo da se dogodi.
Priemtila sam da u četvrtak 16. januara na na prezentaciji Čuvara HG u Etnomuzeju, od svih konfesija, jedino nije bilo predstavnika Rimokatoličke crkve.
Mislim da to govori čiji su Čuvari Hristovog groba. Zašto se mi otimamo za ono što nije naše.
Neka se preispita naša država.

(уторак, 21. јан 2014, 14:08) - Свештеник из Борче [нерегистровани]

Пилатови Чувари

По библијској легенди Чувари Христовог гроба су фарисеји и главешине Пилата, римског тиранина који је разапео Исуса. Јосиф свештеник добио је дозволу од Пилата да сахрани тело Исусово. Онда су фарисеји и главари рекли Пилату да би требало да буде чувано тело Исусово. Зато што би могли његови ученици да га украду и кажу да је васкрснуо. Пилат је фарисејима дозволио да направе стражу око Исусовог гроба. То је почетак Чувара Христовог гроба. По томе се види да Чувари-Гробари припадају римској традицији. Они нису хришћански облик. То је тако, а ко не верује нека прочита Јеванђење по Марку.

(уторак, 21. јан 2014, 14:00) - Violeta Popović FDU [нерегистровани]

SOLOMONOV HRAM

... Templari su po definiciji Čuvari Hristovog groba i Solomonovog hrama. Ne Apolonovog hrama...Oni su začetnici mnogih masonskih grana kao što su jokširska, škotska i druge... Papa je templarima dao privilegije. Na primer da skupljaju porez u oblastima gde dominiraju. Običaj Čuvanja HRistovog groba ne pripada srpskoj tradiciji...

(уторак, 21. јан 2014, 06:22) - Istoricarka BG [нерегистровани]

Oružje Čuvara

U Vrlici običaj traje oko sto godina. To govore rimokatolički izvori, koji su veoma pouzdani. Nikako 500. S obzirom da je rimokatolički Uskrs pre našeg Vaskrsa dve nedelje, lako je zaključiti ko je od koga mogao preuzeti običaj Čuvari Hristovog groba. Oružje koje nose Čuvari (zovu ih Grobari u Vrlici) deo je tradicije naoružanih templara iz Prvog krstaškog pohoda. Templari su bili vojna formacija rimokatoličke crkve. Oni su zvanični i prvi Čuvari Hristovog groba. Mi često pričamo bajke. Svoju decu treba da učimo istini zasnovanoj na činjenicama.

(уторак, 21. јан 2014, 06:15) - Martin [нерегистровани]

TEMPLARI

Treba pročitati knjigu Robera Ambelena ''Isus i templari'', koju je štampao BIGZ u Beogradu 1994. godine. Tu se govori o templarima kao čuvarima tajnog predanja o Isusu. Templari su čuvari Hristovog groba i Apolonovog hrama. Kao Red vitezova Hrista oni su nastali 1118. godine. Ne može se tumačiti običaj Čuvara Hristovog groba u Vrlici i u Hrvatskoj u celini bez poznavanja materije o templarima. Sve drugo su neutvrdjene i neproverene stvari koje su mašta.

(понедељак, 20. јан 2014, 23:01) - Професорица из Далмације удата у Београду [нерегистровани]

И ХРВАТИ ИМАЈУ ЧУВАРЕ ХРИСТОВОГ ГРОБА

У мојој Врлици, гдје сам рођена, и Хрвати имају овај обичај. Као родољуб вољела бих да само ми Срби имамо тај обичај, али то нажалост није тачно. У Хрватској овај обичај постоји код римокатолика у 27 мјеста. Постоји чак фестивал Чувара Христовог гроба у тој држави. Штета је што наше становништво о томе ништа не зна. Чувари из Батајнице не говоре исправно. Као да скривају истзину. Тамо их зову - Гробари. Мој супруг Мађар је из Моноштора у Војводини, гдје такође постоји овај обичај. Постоји још и у Суботици, у Сонти, у Сремској Митровици, чак и у Сремским Карловцима, али у римокталичким црквама. Наши врлички Чувари требало би да ступе у контакт с њима. Унеско не прави разлику међу конфесијама и нацијама. Унеско занима само обичај.