Читај ми!

"Српска национална историја у казивањима Вука Стефановића Караџића"

На Сретење 1804. године  почео je Први српски устанак. У Орашцу је одржан збор  на коме је Карађорђе Петровић изабран за вођу устанка.  

На Сретење,  1835. године у Крагујевцу је "издан и заклетвом потврђен Устав књажевства  Србије". 

На Сретење, 15.фебруара 2022. године,  у емисији „Код два бела голуба" прелистаћемо књигу „Српска национална револуција у казивањима Вука Стефановића Караџића".
Приређивач Вукашин Станисављевић направио је избор из Вукових  историјских списа или устаничке прозе  у којој је  описао све важније догађаје и личности у Србији свога бурна времена.

 „Вукова устаничка проза јесте историографија по садржају , по истинитости, али је уметност, право уметничко приповедање по начину казивања, по језику и стилу...",
Записао је  приређивач  у поговору књиге  док нам у прологу нуди речи самог Вука  из 1822.  како је желео да напише историју Србије да  се не би за изворе касније користиле „којекакве басне и гаталице, које се већ и данас за истину продају и држе".

"...био сам и кад се прва буна 1804 .почела, и 1813. кад се свршила, а за оних десет година бивао сам у различним народним пословима, и готово све знатније поглаваре познавао сам лично, а с многима сам разговарао и у друштву јео и пио; а притом, како за оних десет година, тако и послије до данашњега дана, распитивао сам  у Срба и Турака, и трудио сам се, колико је могуће, да дознам, прави узрок, или квасац, ове буне, и њезин послије напредак и свршетак (1813); и опет почетак (1814. И 1815) и ако, доживим, још какав прави свршетак.

Ја не тражим у овој историји мојој да оставим примјер српским реторима и историцима, него сам се трудио да опишем све онако просто, без икакве мајсторије и философије, као што би Србин Србину приповиједао; а закон сам себи поставио: да нити кога хвалим ни кудим, нити да се чему подсмијевам ни чудим, исто само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде што је за хвалу, што ли за куђење, што ли је за чудо, што ли за подсмијех."

Аутор и уредник емисије: Тамара Крстић.

Музички уредник: Радмила Дујаковић.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво