Опере – Николај Римски-Корсаков: Кашчеј бесмртни

У оперском термину на таласима Трећег програма представљамо једночину оперу "Кашчеј бесмртни" Николаја Римског-Корсакова, која је премијерно изведена у театру Соловодников 25. децембра 1902. године у Москви. Либрето је написао сам композитор на основу сценарија Јевгенија Петровског. Премијером је дириговао Михаил Иполитов-Иванов, а композитор је направио ревизију опере 1906. године.

Кашчеј бесмртни је јесења парабола у три сцене, како ју је Римски-Корсакова назвао, алегорија о годишњем добу попут његових опера Сњегоручка или Бадње вече. То је била дванаеста опера у опусу овог руског аутора које је заснована на слободној интерпретацији неколицине народних бајки у којима се појављује фигура вечитог негативца Кашчеја.

Зли чаробњак, заробио је Принцезу несагледиве лепоте која подсећа на оваплоћење какве Василисе Прекрасне. Из сужањства је спашава Иван Царевић. Принц проналази место где се крије тајна Кашчејеве бесмртности, односно начин на који га може усмртити. Наиме, Кашчеј је своју смрт сакрио у сузу своје кћери Кашчејевне, коју краси изузетна лепота, али и окрутно и хладно срце. Она се ипак заљубљује у Ивана Царевића који уз помоћ олујног витеза Бурје-Богатира успева да се ослободи њених чари. Чин милосрђа прелепе принцезе буди успавано срце Кашчејевне која схвата да узалудно воли царевића, а у њеним очима се појављују сузе. Невидљиви гласови објављују смрт Кашчеја, док Кашчејевну претварају у жалосну врбу. Олујни витез тада отвара врата мрачног краљевста, а царевић и принзеца одлазе у свет пролећа, љубави и светла.

Занимљив је податак да је у марту 1905. године, после крвавог обрачуна са револуционарима, група студената Петроградског конзерваторијума под руководством Александра Глазунова, организовала извођење Кашчеја бесмртног као омаж Римском-Корсакову, који је био отпуштен са свог професорског места због подршке студентском штрајку. Интерпретација дела у политичком кључу није изостала - музички дуализам хладне, нељудске хроматике и светле, хуманије дијатонике - за младе противнике режима представљао је недвосмислену метафору. Извођење се тако претворило у политичке демонстрације које је угушила царистичка полиција. Ово дело је тако добило револуционарну  ауру која га је, и поред њеног декадентног хармонског идиома, одржала на репертоару совјетске епохе, током целог стаљинистичког периода.

Једночину оперу Кашчеј бесмртни Николаја Римског Корсакова слушаћете у извођењу Оркестра и хора театра Мариински под управом Валерија Гергијева. Насловну улогу, која је поверена тенору, а не басу или баритону како би италијанска оперска традиција налагала, тумачи Константин Плужников. Принцеза је Марина Шагуч. Кашчејевну тумачи Лариса Дјадкова. Иван Царевић је Александар Гергалов, док је олујни витез Бурја Богатир Александар Морозов. Снимак је остварен 1995. године.

Уредница емисије Ксенија Стевановић

број коментара 0 пошаљи коментар