Светске музичке позорнице

Дела Сергеја Прокофјева (Други клавирски концерт у ге молу, опус 16) и Дмитрија Шостаковича (Пета симфонија у де молу, опус 47). Симфонијским оркестром Радио-телевизије Шпаније диригује Пабло Гонзалес. Солиста је Николај Демиденко, клавир. Снимак је са концерта одржаног 11. октобра у Театру Монументал у Мадриду.

Овај концерт је први из циклуса Музика под сумњом у којем ће у концертној сезони 2019/20 Симфонијски оркестар Радио-телевизије Шпаније изводити дела совјетских композитора писана у периоду од 1922. до 1953. године, са циљем да се публика упозна са остварењима која су на одређени начин могла да угрозе уметничке каријере композитора, али и њихове животе.

Рад на Другом клавирском концерту у ге молу, опус 16 Прокофјев је започео 1912. године, а довршио га већ наредне. Премијера је уприличена 23. августа 1913. године у Павловску када је солистичку деоницу свирао композитор, док је Александар Асланов дириговао оркестром. Међутим, првобитна партитура је нестала у пожару током Руске револуције, па је композитор, по сећању и у односу на сачуване одломке клавирске деонице, направио реконструкцију дела 1923, две године након што је завршио свој Трећи клавирски концерт. Како је једном у шали рекао: „Колико сам само измена у односу на првобитно дело направио, као и начин на који сам овом приликом обликовао оркестар, готово да више и не подсећају на мој Други концерт. Можда бих ово дело могао да означим и као Четврти концерт." Наступајући као солиста, Прокофјев је ову, другу верзију концерта премијерно свирао у Паризу 5. маја 1924. године, када је оркестром дириговао Сергеј Кусевицки. Дело је посветио свом пријатељу са студија на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу - Максимилијану Шмитхофу, који је извршио самоубиство априла 1913. године. Оно се данас убраја у ред најзахтевнијих концерата пијанистичке литературе.

Иначе, као и многи уметници, Прокофјев је напустио Русију након револуције 1917. године, али је био и једини који се вратио након двадесет година, из разлога који до данас нису детаљно проучени. Како историјски извори наводе, његов композиторски стил утемељен у неокласицизму, добра репутација и поруџбине које је примао од совјетских власти у нади да ће постати један од водећих аутора у музичком животу Русије, вероватно су подстакли Прокофјевљев повратак у домовину. Међутим, време је показало да је композиторова креативност постала жртва идеолошких диктата социјалистичког реализма, док су његови покушаји да остане неутралан узели свој данак, пошто никада није постао члан Комунистичке партије. А као једна од последица његовог одласка из Русије био је и губитак оркестарске партитуре Другог клавирског концерта, која је, како поједини извори наводе, заправо уништена након што је напустио земљу.

У другом делу концерта Симфонијски оркестар Радио-телевизије Шпаније и диригент Пабло Гонзалес интерпретирали су Пету симфонију у де молу, опус 47 Дмитрија Шостаковича, дело које је представљало композиторов повратак. Наиме, када је компоновао ову симфонију Шостакович је изашао из периода компликованих односа са политичким властима у Совјетском Савезу. Дело је писано од априла до јула 1937. године и изведено са великим успехом на концерту одржаном у тадашњем Лењинграду 21. новембра исте године, поводом прославе двадесете годишњице Октобарске револуције. Лењинградском филхармонијом тада је дириговао Јевгениј Мравински.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом