Хроника Трећег програма

Можете пратити осврт Ивана Миленковића на књиге Миљенка Јерговића „Именик лијепих вјештина”, објављену у издавачкој кући Фрактура у Загребу, и „Аутобус за Вавилон”, коју је приредио Гојко Тешић а објавио Службени гласник из Београда.

Како нас обавештава Иван Миленковић, у 650 страница великог формата и густог текста књиге Аутобус за Вавилон сабрао је Гојко Тешић 166 текстова, које је Миљенко Јерговић писао од 2010. до 2017. године и објављивао у загребачком Јутарњем листу (у рубрици „Суботња матинеја") и у свом интернет часопису Ајфелов мост. Приређивач се водио критеријумом „нашости", те је у избор уврстио ауторке и ауторе који пишу, сликају, фотографишу, цртају или праве филмове на нашем језику, како год тај језик да назовемо, у распону од Силвија Страхимира Крањчевића и Густава Антона Матоша, преко Тина Ујевића, Мирослава Крлеже , Иве Андрића и Меше Селимовића, потом Саве Шумановића, Анте Бабаје, Боже Копривице, Николе Бертолина, Ђузе Стојиљковића и Данијела Драгојевића, до Светислава Басаре, чланова рок састава „Екатерина Велика" и Горана Бабића (и тако још 150 пута).

Издање загребачке „Фрактуре", пак, Именик лијепих вјештина, обимом и бројем страница не заостаје за београдским, али у ту лепу књигу широког прореда и пространих маргина стао је педесет и један текст у избору самога писца (покривен је период до 2018. године), а од тога једанаест је аутора који не пишу или не мисле на нашем језику, док је, ако обрнемо перспективу, највише текстова о ауторима који су окренути хрватској страни нашег језика, с посебним освртом на оне који су, из различитих разлога, живели и писали изван Хрватске, нарочито у Босни и Херцеговини. Неке од текстова можемо пронаћи у обе збирке, али то ни најмање не смета да се обе ове дебеле и драгоцене књиге нађу на полицама једна крај друге. Чак би то, можда, уз Јерговићеве Загребачке хронике објављене 2007. године у библиотеци XX век, било и нужно, јер ако једнога дана неко буде хтео да зна нешто о овим нашим крајевима на којима се одувек живело јадно, али се умирало квалитетно, ове ће три књиге истраживачу рећи више од било каквих докумената, сведочанстава из прве, друге, или треће руке, више од свих текстова вођених строгом научном методом, чак више и од филмских или тонских записа, коментарише Иван Миленковић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара