Музеј звука – Химна "Pange lingua"

Под овим називом до данас су остале познате две средњовековне латинске химне, коришћене у богослужбеним обредима католичке цркве. Једну је написао Свети Тома Аквински, док се старија, Pange lingua Gloriosi Proelium Certaminis приписује бискупу из Поатјеа, Венанцију Фортунату, који је живео у 6. веку. Наводно, Фортунат је написао ову химну за прославу доношења дела Часног крста у Поатје, током владавине краљице Радегунде, која је касније канонизована. Ова химна је певана на Велики петак, током службе „Слављења крста“ и „Литургије часова“, као и на Крстовдан.

Пет векова касније, наслањајући се на Фортунатово дело, Свети Тома Аквински је написао химну Pange lingua Gloriosi Corporis Mysterium за Празник тела и крви Христове. Упоредо са ширењем теолошких списа овог значајног хришћанског црквеног великодостојника и филозофа, ова химна је постала популарна широм Европе, исказујући доктрину трансупстанцијације, по којој се током обреда Евхаристије, хлеб и вино претварају у тело и крв Исуса Христа.

Pange lingua се сматра једним од најлепших поетских радова Светог Томе Аквинског, истичући се својим квалитетом, узвишеношћу и богаством латинског језика. Црква је препознала изузетност овог текстуалног предлошка и убрзо је уврстила међу седам „великих химни“ због „логичке уредности, догматске прецизности и снаге аргументације“. Ритам химне Pange lingua преузет је из раније Фортунатове верзије, који је, наводно, позајмица од маршевске песме још из Цезаровог времена. Компонована је у дугачком трохејском стиху какав се може пронаћи у делима Сенеке, Софоклеа или Еурипида.

Ова химна је уживала велику популарност широм Европе, а посебно је била цењена на Пиринејском полуострву током 16. и 17. века, када је коришћена као основа инструменталних композиција, најчешће фантазија или ричеркара за инструменте са диркама.

Ипак, најпознатији пример коришћења овог дела као основе једне музичке композиције представља истоимена миса Жоскена де Преа. Написана 1515. године, највероватније као последње остварење великог франко-фламанског мајстора, постала је једна од његових најутицајнијих полифоних композиција. Ова миса је један од само четири примера мисног циклуса базираног на грегоријанском напеву у стваралаштву Жоскена де Преа. Сама химна написана је у фригијском модусу и садржи шест фраза које кореспондирају стиховима текста. Жоскенова организација је такође ригорозна, прегледна и представља један од најбољих примера мисе парафразе у историји западне музике. Слободно се може рећи да је сваки од ставова једна врста полифоне варијационе фантазије на тему Pange lingua, иако је истовремено Жоскен користио изузетно суптилне начине да подцрта теолошки и симоболички контекст овог дела. Трећа фраза химне, односно фугирана варијација Жоскена де Преа постаће једна од најпознатијих тема у музичкој историји: то је тематски материјал До-Ре-Фа-Ми-Ре-До који ће се појављивати у делима других композитора у распону од Микеланђела Росија, преко Јохана Себастијана Баха и Јохана Фукса, све до Моцарта који ће користит прва четири тона у фуги последњег става своје Јупитер симфоније.

У емисији ћете тако слушати седам стихова химне Pange lingua у којима се грегоријански корал смењује са полифоним обрадама стихова анонимног аутора, а која је сачувана у Кодексу из Трента, затим композиције за оргуље шпанских и португалских аутора 16. и 17. века базиране на овом напеву, мису Pange lingua Жоскена де Преа, као и химну Pange lingua из циклуса Пет химни за оргуље Николаса де Грињија.

Уреднице емисије: Ивана Неимаревић и Ксенија Стевановић