Вокална лирика

Циклуси песама "Круг нежности" Драгутина Чолића и "Гранада од Самарканда" Миховила Логара.

Инспирисан лиризмом поезије Стевана Раичковића, Драгутин Чолић је 1965. године компоновао циклус од пет песама за бас и оркестар под називом Круг нежности. Као и у свом Прелудијуму, фуги и постлудијуму, Чолић је и у овом делу применио неке елементе додекафоније, попут мелодијских фраза заснованих на дванаесттонском низу. Ипак, дело није у потпуности структурисано према узусима ове композиционе технике. Према речима Властимира Перичића: „...док трилери и арабеске у првој песми представљају дискретан илустративни елемент, другу песму обавија атмосфера сете... Успаванка за шкољку подсећа на какву баркаролу, којој прозрачне инструменталне боје дају готово импресионистички печат. Четврта песма уноси контраст својим енергичним неправилним римовима, а финале циклуса се постепено развија од дубоке погружености до поносне афирмативности последњих стихова: Знај са оне стране где долази сунце, лишће, висок наилазим."

Циклус Гранада од Самарканда Миховила Логара, настао 1963. године, компонован је на стихове Момира Николића. Девет кратких крокија, Властимир Перичић описује као „какву серију разгледница са замишљеног путовања Медитераном и Истоком: кроз лирске сличице промакне час неки оријентални мотив, час каква реминисценција на антику. Композитор је за њих нашао одговарајуће питорескно, каприциозно музичко рухо, приступачно за слушаоца упркос хармонским и интонативним сложеностима."

Уредница емисије Ивана Неимаревић.

 

број коментара 0 пошаљи коментар