Restauracija oldtajmera – ljubav do poslednjeg šrafa

Za Đorđa Drndarevića restauracija automobila je najpre bila hobi, ljubav pa posao. Kako kaže, uvek radi do poslednjeg šrafa koji posle novog sloja zaštite, može da traje još pola veka.

„To je jedan proces koji za jedno vozilo u proseku traje godinu dana. U to je uključeno kompletno raspremanje vozila, peskarenje, limarski radovi, lakirerski, mehaničarski i, naravno, tapetarija“, priča Đorđe.

Najveći izazov za majstorske ruke su automobili koji se više ne proizvode. Najzahtevniji su mehaničarski i limarski radovi.

„Najstarije vozilo koje sam radio je 'pakard' kamion, model 1915. godina, koji je učestvovao na proboju Solunskog fronta“, objašnjava auto-lakirer Duško Stanković.

„Buba je specifično vozilo, ima svoju dušu, laka je za rad, dosta je zaobljena, nema mnogo ravnih površina“, navodi Milan Cerovac, auto-limar.

Zbog kvalitetne restauracije prelaze se i hiljade kilometara 

Delovi se uglavnom nabavljaju u inostranstvu, odakle često u Šabac dolaze i zaljubljenici u oldtajmere.

„Ja dođem iz Nemačke, pređem 5.000 kilometara da bi moja buba bila kao nova“, naglašava Aleksandar Šnajda iz Nemačke.

Ručno sklapani, automobili sa aluminijumskim delovima, samo su neki od modela koji su izašli iz ove radionice.

„Najveća satisfakcija u svemu ovome je taj čin vraćanja u život vozila, kada se od nečega što je neko bukvalno bacio na otpad, odbacio ili je stajalo u šupi 20-30 godina, kada mu mi, da tako kažem, vratimo život, i od njega napravimo vozilo koje može ponovo da krstari putevima narednih 20, ako ne i 30 godina“, istakao je je Đorđe Drndarević.

Oldajmeri se čuvaju i vole. Zajedno učestvuju i na manifestacijama u zemlji i inostranstvu, organizovanim u njihovu čast.