Deda Žika – kad sa 100 godina možeš da „poletiš“

Napolju lepih 25 stepeni. Sunčan i topao dan izmamio je neke u šetnju, neke na reku, a gospodin Živorad odlučio je da ovog Miholjdana napravi turšiju pa je trknuo po povrće do obližnje pijace. I ne bi to bilo ništa neobično da Žika, upravo danas, nije napunio 100 godina.

„Da vam kažem da sam ja Živorad Marković. Napunio sam danas, 9. oktobra 2019. sto punih godina. Danas me ništa ne boli. Ni glava, ni grudi, ni stomak, ni noge“, kaže slavljenik. 

Ovaj doživljava kao svaki drugi rođendan, bolje rečeno, kao svaki običan dan. Kupovina, nameštanje kreveta i vežbanje – to mu je i sa 100 godina sastavni deo svakodnevice. Sa suprugom je u braku 68 godina. Ona kaže da nema boljeg domaćina, oca i dede, da on ne zna kako izgledaju tablete, ali deset kilograma lako donese sa kvantaša.

„Mene niko ne služi ovde. Ničim. Ni u kupatilo, ni u ve-ce, ni na hrani, ni na ručku, ni na kašici, ni na viljušci. Sve sam radim. Brijem se, kupam se. Sve sam. Idem na pijac. Za hleb, sve nabavljam. Meni to ništa nije teško da donesem 10-20 kila“, objašnjava gospodin Živorad.

Dok očekuje dolazak gostiju, slavljenik nas ispraća i pokazuje ono što ga je jutros prijatno iznenadilo – rođendanska čestitka u zgradi. „Da si živ i zdrav, volimo te, Žiko!“, napisale su komšije.

Živoradu se učinilo da od sreće može da poleti, pa je potrčao brzo, pa još brže, što je za snimatelja bio pravi izazov. Poželeli smo mu na rastanku dug život i dobro zdravlje.

„Nisam najzdraviji“ požalio nam se sa osmehom, „ovih dana sam kijao“. Predložili smo mu da popije nešto za prehladu i glavobolju. Obećao je da hoće, samo kaže, zna kako izgleda prehlada, ali ne zna kako boli glava.