Kao nekada, takmičenje u narodnim veštinama na Kosmaju

Kroz vekove, na ovim prostorima, ljudi su cenili pojedince koji su bili hrabri i izdržljivi, snažni i precizni. Na početku je to bilo važno da bi se preživelo, a kasnije, u mirnim periodima nastale su „mladićke igre“ gde su momci pokazivali svoju snagu, veštinu i hrabrost kako bi osvojili devojku. S namerom da se podsetimo tog vremena, asocijacija „Sport za sve“ organizovala je „Festival tradicionalnih narodnih veština“.

Po ugledu na tradicionalne narodne veštine, sa ciljem da unapredi zdravlje učesnika i podstakne sve generacije da se bave sportom, Milorad Borković iz „Srbijašuma“ osmislio je disciplinu koja se u prirodi uspešno realizuje već 11 godina.

„Šumarski višeboj je jedna disciplina koja ima 10 stanica. Jedna stanica je preskakanje panjeva, druga stanica je preskakanje preko grede, treća stanica su školice, četvrta stanica je brdo“, nabraja Milorad Borković.

Za boćanje se veruje da je nastalo još u Egiptu, kada su faraoni sa isklesanim kamenim kuglama igrali nešto što se može okarakterisati kao preteča ove, sada već poznate discipline, koja se igra na svim kontinentima.

„Pa ima više disciplina. Ima igra pojedinaca, parova, krugova, trojki. To su sve discipline koje se odigraju u toku jedne utakmice, a kada su svetska i evropska prvenstva, onda se to radi pojedinačno“, objašnjava Balša Đurađ iz Boćarskog kluba „Kanarevo brdo“.

Luk i strela, kamen, panj i potkovica služili su nekada kako za borbu, tako i za rekreaciju. Poslužili su i sada, zahvaljujući studentima Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

„Ja sam lično zadužen za bacanje kamena sa ramena, organizovaćemo još skok udalj iz mesta, preskakanje vijače, biće još raznih igara“, naveo je student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Vuk Nikolić.

Penzionisani profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Dragoljub Višnjić ne vezuje ovaj Festival samo za tradiciju. Za njega je on i poziv deci, omladini i građanstvu da se što više bave fizičkim vežbanjem.

„Da što više koriste blagodeti fizičke kulture i da se tu pronađu, jer u današnje vreme gde imamo sve više sportskih kanala, mi smo sve manje učesnici a sve više posmatrači“, rekao je Višnjić.

U želji da od zaborava sačuvaju narodna nadmetanja, organizatori će nastaviti tradiciju festivala, a pored starijih, među zainteresovanima raste i broj dece.

broj komentara 0 pošalji komentar