Zbog Loznice ostavile Sankt Peterburg

Priča u kojoj ljubav pomera granice, ali i briše sve razlike je i Anastasijina priča. Ona je iz višemilionskog Sankt Peterburga, zbog supruga, došla u Loznicu. U početku joj nije bilo lako da se prilagodi, a onda je shvatila da je taj grad postao, kako u šali kaže „Rusija u malom“.

U Loznici je nastavila da se bavi grafičkim dizajnom, a posao širi sarađujući sa drugim Rusima koji žive u tom gradu.

„Prodajem slike preko interneta i za Rusiju i za druge države, pokušavam da se malo razvijem u tom pravcu, i šta više da crtam da što više nađem klijenata. Najviše se ovde svi bave ručnim radovima što su otišli iz Rusije, hoće ovde da pokušavaju da sebe ispunjavaju preko ručnih radova, napustili oni svoje firme, napustili oni svoje poslove, i hoće nekako da se snađu ovde“, kaže Anastasija Lazić.

Nekoliko kilometara dalje od Anastasije i centra grada, svoj dom pronašla je i 26-godišnja Polina. U Srbiju je stigla sama pre godinu dana, a uskoro će joj se, kaže, pridružiti i ostatak porodice. U Rusiji je studirala turizmologiju, a sada pokušava da svoj hobi pretvori u posao od kog će moći da živi.

„Kupila sam kuću u Loznici, upoznala sam se sa prijateljima iz Rusije, sadila sam ovde baštu, paprike, voćke, bavim se ručnim radom, imam prodaju preko interneta, imam svoju stranicu na Instagramu i Fejsbuku. Hoću da ostanem ovde i da živim u Loznici“, priča Polina Titova koja je takođe došla iz Sankt Peterburga.

Prijatnija klima, lagodniji životni tempo i povoljne cene nekretnina, razlozi su, koje većina Rusa, navodi kao presudne prilikom donešenja odluke o selidbi u Srbiju.

Karakteriše ih i to, što najveći deo njih za dom bira napuštena domaćinstva i sela iz kojih naši ljudi sve više odlaze.