Grad u kojem je vreme stalo

Na 90 minuta vožnje od liberalnog Amsterdama nalazi se gradić Staphorst, zajednica tradicionalnih kalvinista koji nemaju televizore, zabranjeno im je da psuju, a žene ne nose pantalone.

Reč je o mestu sa 16.000 stanovnika, uglavnom kalvinista, koji u potpunosti poštuju načela Džona Kalvina, protestantskog teologa i reformiste rođenog pre 500 godina.

"Ljudi ovde sebe vide kao istinske naslednike Džona Kalvina, koji veći deo ostatka sveta posmatraju kao bezbožnički", kaže 82-godišnji Jan de Volde, koji se u Staphorst doselio pre više od pola veka.

U skladu s kalvinističkim načelom da Bog može da se slavi samo radom i da je lenjost najveći greh, stanovnici Staphorsta žive skromno kao njihovi preci pre nekoliko vekova.

Statistički podaci lokalne kablovske kompanije "Zigo" pokazuju da više od 80 odsto njih nema televizore, jer ne žele da spoljni hedonistički svet remeti njihove živote.

Nedeljom se dva puta okupljaju u crkvi. U gradu tada ne vozi javni prevoz, a prodavnice i bazeni su zatvoreni.

Žene obavezno na glavi moraju imati šešir da bi ušle u najveću gradsku crkvu.

Turistima koji Staphorst obilaze zbog živopisnih stanovnika i načina života savetuje se da ne dolaze nedeljom, upravo zato što ništa ne radi.

Eutanazija, abortus i istopolni brakovi, koje je Holandija legalizovala prva u svetu, u Staphorstu su tabu teme.

Pre četiri godine, gradsko veće je zabranilo psovanje, mada nije predviđena kazna za to.

Na poslednjim lokalnim izborima pobedila je Hrišćanska stranka SGP, koja ženama zabranjuje da se nalaze na javnim funkcijama.

"U spoljnom svetu to može zvučati srednjevekovno, ali ljudi su uglavnom tolerantni jedni prema drugima", tvrdi jedan 66-godišnji stanovnik Staphorsta.

"Dođoši" ipak menjaju grad - sada ima i diskoteku

Zanimljivo je da ovaj gradić od 16.000 duša ima jednu od najvećih stopa nataliteta u Evropi, nekoliko žena "sa karijerom", par restorana i oko 1.000 žena koje još uvek nose tradicionalnu odeću "koja pokriva sve", kakvu su imale i njihove prabake.

To podrazumeva tuce delova odeće i leti i zimi, crne naborane suknje do polovine listova, kecelju, šal i kapu, crne cipele ili drvene nanule.

Važne su i visoke crne čarape, ručno pletene i vezane elastičnom vrpcom.

Oni koji napuste grad ubrzo bivaju zamenjeni drugima koi žele da odgajaju porodice u tradicionalnom okruženju, kaže Mirjam van Vin, crkveni istoričar.

Polovina mladih ljudi direktno iz roditeljskog doma ulazi u brak, dok se samo jedna od 30 beba rađa kao vanbračno dete. I razvodi su vrlo retki - enklava ima jedan od najmanjih procenata u Holandiji. 

Ali, zajedno sa "industrijalizacijom", ovi što su došli "spolja" polako menjaju karakter mesta, smatra Jan de Volde.

"Sada grad ima i diskoteku", uz sleganje ramenima kaže de Volde, dodajući da sve više ljudi ima i Internet u domovima.

"Šta god ljudi mislili, vreme nije stalo u Staphorstu. Ali neke stvari će ostati iste - posvećenost crkvi i snažan osećaj zajedništva."