Kako bi svet izgledao kada bi se sav led istopio

Šteta koju čovek uzrokuje doprinoseći globalnom zagrevanju ispuštanjem sve većih količina ugljen-dioksida u atmosferu ne može se popraviti, a naučno je dokazana činjenica da se nivo svetskih okeana iz godine u godinu povećava.

Naučnici su saglasni da će se ovim tempom do kraja ovog veka nivo mora podići za najmanje metar i po, a najverovatnije još više.

Koliko vode je sadržano u ledu koji se nalazi na kopnu na najbolji način ilustruje mapa koju je napravila Nacionalna geografija i podatak da bi se, u slučaju topljenja svog leda na planeti, nivo mora podigao za neverovatnih 66 metara!

Na Zemlji se nalazi skoro 21 milion kubnih kilometara leda, a ako čovečanstvo nastavi da oslobađa ugljen-dioksid, biće potrebno oko pet hiljada godina da se sve otopi. Međutim, naučnici upozoravaju da će čak i povećanje nivoa od nekoliko metara uzrokovati ogromnu i nepopravljivu štetu.

Ukoliko stvorimo uslove da na planeti ne bude leda, na Zemlji će prosečna temperatura biti 27, umesto sadašnjih 15 stepeni Celzijusa, navodi Nacionalna geografija.

U tom slučaju, velike površine Centralne Amerike, priobalnog pojasa Meksičnog zaliva, Kariba i Kalifornije bile bi potopljene. Severni delovi Kanade i Florida ne bi ni postojali. Obalske površine Južne Amerike bile bi novo dno okeana, a tokovi velikih reka u Južnoj Americi izlili bi se i poplavili okolno zemljište.

Afrika bi pretrpela najmanju promenu sa relativno malim potopljenim površinama, pretežno na zapadu. Evropa kakvu poznajemo ne bi postojala.

Švedska, Finska, Danska, baltičke države, severna Nemačka i Poljska, Holandija, Belgija, istočni deo Velike Britanije, zapadna obala Francuske, severna Italija, veliki deo Rumunije, južna Ukrajina i Krimsko polustrvo, kao i ogromna površina severno od Kaspijskog jezera bili bi poplavljeni.

Sankt Peterburg, Stokholm, Kopenhagen, London, Hamburg, Amsterdam, Helsinki, Istanbul, Venecija, Odesa, Brisel, Barselona i mnogi drugi gradovi sa hiljadama godina istorije i kulture progutalo bi more.

U Aziji bi takođe posledice bile katastrofalne. Istočni delovi Indije, Bangladeš, jugoistočna Azija, Filipinski arhipelag, istočna obala Kine sa Šangajem i Pekingom postali bi dna Indijskog i Tihog okeana.

Australija ne bi površinski izgubila mnogo, ali dovoljno je imati u vidu da bi nestao priobalni pojas na kom trenutno živi četiri od pet stanovnika tog kontinenta. O Antarktiku je izlišno i govoriti – izgubio bi više od polovine površine.