Pivo, zar je ambalaža toliko bitna?

Jedna od najvećih razlika između staklene i plastične ambalaže – druga je mnogo poroznija od prve, koja bolje zadržava kiseonik i ugljen-dioksid.

Laičkim rečnikom to znači da će gazirana pića duže zadržati svoju glavnu karakteristiku u staklenoj ambalaži, zato što će ugljen-dioksid u njoj mnogo duže ostati zarobljen nego u plastičnog flaši.

Druga prednost stakla je što hemijski ne utiče na ono sa čime dolazi u kontakt, što znači da ukus hrane ili pića iz staklene ambalaže ostaje autentičan i neizmenjen.

Plastika, s druge strane, ima hemikalije koje mogu da dospeju u piće i promene njegov ukus. Primera radi, PET ambalaža u pivo izbacuje, između ostalog – antimon.

Kada se skladišti na sobnoj temperaturi ili u nekoj hladnijoj prostoriji, antimon je u prihvatljivim količinama, ali što je temperatura veća i nivo antimona u piću raste.

Zato u pivu u plastičnoj ambalaži, koje je stoji van frižidera ili na suncu u letnjim mesecima, nivo antimona može da bude prilično visok.

Slično kao staklo, i aluminijum skoro da ne propušta kiseonik i ugljen-dioksid, pa je takođe savršen za pakovanje piva i gaziranih pića.

Međutim, za razliku od stakla, aluminijum ne sme doći u dodir sa pićem zbog štetnih materija, ali se zato unutrašnjost konzerve premazuje specijalnim polimerom, koji smanjuje rizik od toga.

Prednost aluminijumske ambalaže – ona ne propušta svetlost, a poznato je da se menja kvalitet pića koje je dugo izloženo suncu. Baš zato se koristi obojena staklena ambalaža jer bolje štiti piće od sunčevih zraka.

Bez obzira na to što je moguće napraviti plastičnu ambalažu koja bolje štiti piće, takva plastika bi bila mnogo teža za recikliranje od uobičajene PET ambalaže.

Još jedan problem sa plastičnim flašama – ne mogu da izdrže proces pasterizacije. Nakon što se pivo napravi i spakuje, ono prolazi kroz mašinu koja ga prska ključalom vodom kojom se zagreva tečnost i ubijaju preostali mikrobi koji su preživeli proces vrenja.

Tako pivo postaje bezbedno za piće i znatno mu se produžava rok upotrebe.

I dok su staklene flaše i aluminijumske konzerve dovoljno otporne da izdrže takav tretman, plastična ambalaža se savija. To znači da ceo proces mora da se preskače ili da se pravi deblja i otpornija plastika, koja bi bila skuplja, što proizvođači žele da izbegnu.