Zamke anoreksije

U želji da pojačaju samopouzdanje i izgledaju lepo, devojke nekada pribegavaju dijetama koje ih odvedu u gladovanje, a onda i u bolest - anoreksiju.

Pre svega psihičko, a potom i fizičko oboljenje, vrlo je teško prepozanti na samom početku.

Neki od znakova su povlačenje iz društva, depresija, nervoza i najblaže rečeno čudni stavovi o sopstvenom izgledu.

Prema rečima majke jedne devojke koja je bolovala od ovog poremećaja ishrane, glad je bila dominantan problem koji je mnogo energije oduzimao.

Ćerka joj je smršala oko 20 kilograma i na primedbe da je premršava odvratila bi da lepih ima mnogo, a nakaznih malo.

Anoreksija je jedno od retkih psihičkih oboljenja od kojeg se umire. Lečenje traje između dve i šest godina i više od 50 odsto pacijentkinja se nikada ne izleči jer ne prihvate da imaju problem ni kada teže tek 25 kilograma.

Čak svaka peta osoba sa dijagnostikovanim oboljenjem umre sa izuzetno teškim zdravstvenim problemima.

„Što se tiče po život opasnih komlikacija, u literaturi je opisana osteoporoza. Tu su mnoge komplikacije srčane, usporen rad srca, puls je veoma nizak", istakla je specijalista ishrane doktorka Vera Birovljev, naglasivši da može da se desi i da dođe do akutnog zastoja srca.

Roditelji kasno uoče bolest, obično tek kada devojka mnogo smrša i kada su komplikacije već počele.

Dodatan problem predstavlja i to što osobe sa ovim poremećajem ishrane uglavnom ne žele da se leče. Pre svega obolele bi trebalo odvesti kod psihijatra, jer one imaju iskrivljenu sliku o sebi i veruju da im mršavost pruža sigurnost.

Prema rečima doktorke Marije Đurović psihijatra u KBC „Dr Dragiša Mišović", kroz odbijanje da jedu i kroz strah koji ih uvodi u bolest obolele imaju doživljaj da imaju kontrolu.

„Imaju utisak da imaju kontrolu nad hranom, pa nad roditeljima, nad sobom, zapravo nad svojim potrebama. Onda taj doživljaj kontrole im zapravo daje doživljaj moći i sigurnosti", objasnila je dr Đurović.

Obolele od anoreksije trebalo bi da leči čitav tim lekara koji čine psihijatar, specijalista za ishranu, endikrinolog i ginekolog.

I muškarci boluju od anoreksije, ali je broj obolelih žena 10 puta veći, što je oko dva odsto ženske populacije. 

U Srbiji ne postoji organizovana služba kojoj bi osobe sa ovim oboljenjem mogle da se jave za pomoć, a stručnjaci ističu i da je veliki problem i to što se ne sprovode kampanje koje bi upozorile na opasnosti do kojih dovodi ova bolest.