Praznici su prošli, jedva čekam da se vratim na posao

Sreća, porodica, odmor, uživanje – većina nas je sa ovakvim očekivanjima ušla u novogodišnje i božićne praznike, posebno oni koji su imali sreće da dobiju slobodno koliko i školarci. Međutim, ima i onih koji su jedva dočekali da osvane novi radni dan.

Očekujemo da praznike provedemo u harmoničnoj atmosferi, da sve bude savršeno, da budemo okruženi porodicom i nadoknadimo propušteno. Srećnici su otputovali na zimovanje, ili u banju, ili u toplije krajeve. No, ukoliko niste bili te sreće, kako vam počinju praznici?

Kroz grad ne može da se prođe i deset dana uoči Nove godine. Nikad stići kući. Posla preko glave. Žene čeka sređivanje kuće. Takav je red, ući u Novu godinu sa čistom kućom. Kupiti poklone - šta, koliko, gde, od čega? Hrana - ruska salata, pečenje, sarma, nešto slatko, za doček, pa za 1. januar, pa za 2. januar. A šta ću da obučem na doček?

Ako su deca dovoljno velika i sama idu na doček Nove godine, pitamo se - Kuda idu? Koliko košta? Da li je bezbedno? Šta će da obuku? Frizer? Kozmetičar? Nokti? Imaćemo goste – znači, još hrane i pića. Kada u nabavku? Kada će plata?

Na brdovitom Balkanu, većina muškarci praznike dočekuje nadajući se prilici da se konačno odmore, naspavaju, nagledaju sportskih prenosa, filmova.... Posla su imali preko glave. Šta ih čeka? Žena pere prozore, pomera nameštaj, ljuta je, deci je dosadno, moraju da ih vode napolje. Moraju u nabavku. Nikako usaglasiti praznični jelovnik, doći će nam familija u goste. Pakao! Pare? Da li sam ja Rokfeler?

I naravno, još nije ni 31. decembar, a već smo prepunjeni negativnim emocijama, iscrpljeni, napeti, nervozni – sve u svemu, potpuno nezadovoljni svojim životom, a još nismo ni krenuli na doček nove, bolje, lepše, srećnije, bogatije i sve naj naredne godine.

Naravno, ne treba zaboraviti ni one koji će biti sami, kojima nije jasno čemu se svi toliko raduju i zašto toliko troše, luduju, galame. Odakle im ideja da će se bilo šta promeniti kad sat otkuca ponoć? Ispunjeni su osećanjem tuge, usamljenosti, strepnje i negativnim mislima, što se dodatno pojačava time što su svi oko njih tako euforični.

Praznici donose i nerealnu sliku idealizovane porodice, odsustvo konflikta, magično ujedinjenje, a ono što nam se događa izgleda potpuno drugačije. Sociolozi i psiholozi su radili brojna istraživanja i na svoje iznenađenje došli do zaključka da osećanje zadovoljstva vlastitim životom kod većine ispitanika u vreme novogodišnjih i božićnih praznika toliko opada da se gotovo može uporediti sa stanjima koja ljudi ispoljavaju u posebno kritičnim životnim situacijama kao što su razvod, gubitak posla ili sukob sa pretpostavljenim.

Pored toga, pojam praznične depresije je već odavno uvršten na spisak psihičkih poremećaja. Nisu problem samo radoholičari kojima je kvalitetno provođenje vremena vezano za rad, a sve otalo im izaziva osećanje krivice i niže vrednosti, već svakog od nas spopadnu i nostalgična sećanja na bezbrižne dane, ali i tuga za osobama kojih više nema. Neprijatnost izazivaju i nerealna očekivanja, nemogućnost da okupimo celu porodicu, ograničene finansijske mogućnosti, umor, stres. Mislili smo da nam nedostaje bliskosti i da je idealno vreme da okupimo porodicu, užu i širu, ali nam se odjednom učini da nam je, u stvari, bilo potrebnije da budemo malo sami sa sobom.

I taman smo se malo pribrali od novogodišnjeg slavlja, kreću pripreme za Božić. Opet nabavka, spremanje, darovi, druženje, samoća, gosti, nedostatak novca, deca se dosađuju, mira ni trenutak, sudovi do plafona, veš koji se nakupio za ovih sedam dana. Umorni smo, prejedeni, ništa nam se više niti jede niti pije, niti bilo kuda ide, ali Božić je – moramo biti veseli, blagi, uživati u porodici, pripremiti svakojake đakonije.

A sutra na posao.

Ima i onih koji se tog prvog radnog dana bore sa ravnodušnošću, anksioznošću i drugim stanjima, kada posle više dana provedenih u toplom trosedu, šetnjama i druženju, moraju nazad na posao. Za njih smo dali savete kako da prebrode nastalu krizu.

Ovim drugima nisu potrebni saveti jer je njima bilo doboljno to što su uspeli da se vrate u kolotečinu i da više ne moraju da „uživaju u porodičnoj idili“.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 10. jan 2020, 16:06) - anonymousKlara [neregistrovani]

KOSERADUJE

Praznici su prosli i ne radujem se povratku na posao,jer mi treba sat vremena da stignem na posao po ovom zagadjenom vazduhu i po prevozu gde mi svako dise u vrat.Kod kuce cist vazduh iz aparata za preciscavanje vazduha,pusim a nema dima.Jelka i cvece raskosno deluju u mom stanu.Lepota jedna.Ali mora se i raditi i ako moze zaraditi za normalan zivot u Srbiji.AKO...