Празници су прошли, како сада да се опет вратим на посао

Ноге су вам тешке, не улази вам се у ауто, а још мање вам се не трчи за трамвајем... Једва сте се пробудили и немате снаге – отишла на варење сарми и печења.

Посао? Па уопште и не знате како сте се нашли на том месту! И то 15 година!

Кад мало размислите, фриленсер статус уопште није лоша ствар, а ни неплаћено одсуство, мало да се путује. Одувек сте желели да кампујете по Европи натенане... Разне чудне мисли мотају вам се по глави... Мозак је на холестеролу и шећерима, па није ни чудо. 

И тако, у том неком криптодепресивном стању, процесом који боли, лагано се будите и прихватате да ипак – морате да зарадите лични доходак!

За утеху, нисте једини који одговара више-мање датом опису. Велики број људи се бори са равнодушношћу, анксиозношћу и другим стањима, када после више дана проведених у топлом троседу, шетњама и дружењу, морају назад на посао.

Људи углавном имају тенденцију да празнике повезују са опуштањем и забавом, а радни дан са напором, па су склони да претерано зацрне идеју почетка поновног рада.

Више жалимо за забавом него због тога што морамо опет на посао  

Психолози наводе истраживања која су показала да је за ефекат „непријатности на почетку рада“ одговорно смањење задовољства до којег је дошло након завршетка празника, пре него повећање непријатних ставова према самом одласку на посао (иако је и то могуће, али у начелу, већински је оно прво).

„Дакле идеја 'нема више забаве' је суштински доминантно болна, а не 'поново морам да радим', истиче психолог Федор Мунижаба и додаје да се превазилажење овог проблема може бар делимично, а некада и у потпуности, олакшати следећим менталним захватима:

• Сагледати чињеницу да је „овај сад тренутак“ једини гарантовани моменат у мом животу, и да могу из њега да извучем највише и најбоље што могу.

• Аргументовати себи зашто има смисла да се активирам и вратим у ритам „Данас ћу учинити нешто што ме чини срећним/срећном“.

• Данас је нови почетак – моја шанса да живим.

• Једино што могу да урадим је најбоље што могу.

• Успорићу и бићу свестан малих и једноставних животних задовољстава.

• Доћи мало раније на посао и попити кафу и прочитати новине пре упуштања у рутину посла.

• Почети са лакшим задацима, па градуално прећи на теже – или алтернативно ако вас чека неки непријатан задатак, онда се баците прво на њега, јер уколико га одлажете, може се десити да вам дуже стоји над главом као црни облак – решење ове супротности је да и један и други савет могу бити погодни у зависности од типа ваше личности. Ако имате проблем са тежим задацима, баците се прво на тај „тежи“, а ако начелно немате, изаберите лакши старт.

• Наћи нешто (заказати) чему ћете се радовати и што ћете жељно ишчекивати након ангажмана (на пример ручак са пријатељем).

Борба на неколико фронтова

Осим савета психолога, потражили смо и савете нутриционисте. Познато је да се, уз помоћ одабраних намирница, спремно могу дочекати радни изазови. Тело треба вратити у нормално стање, али то не значи да после масне божићне трпезе треба гладовати, већ се уоброчити и имати редовно три оброка.

Детоксикација је један од механизма који ће прочистити организам и вратити му снагу.

„Детоксикација се може извести на три начина – мокраћом, знојењем и редовном столицом“, објаснила је за Интернет портал РТС-а, нутрициониста Милка Раичевић из удружења „Сви на вагу“.

„Чишћење организма знојењем подразумева одлазак у сауну, детоксикација мокраћом ће бити успешна ако пијете више течности, нарочито воде и чајева, док је редовно пражњење такође од велике важности за прочишћавање организма, што се може постићи конзумирањем хране богате влакнима“, објаснила је Раичевићева.

Наравно, кретање је неизбежно и, ако већ не тренирате нешто, стручњаци препоручују бар једночасовну лагану шетњу сваког дана.

Није важно само шта јести, већ и како јести

За доручак се препоручују овсене каше са целим зрном житарица. Треба избегавати сушено воће, јер смо тога доста унели током поста. Уз то је препоручљиво попити лимунаду са медом или прополисом, или напитак од лимуна и ђумбира – наравно без шећера, што ће нас „напунити“ енергијом и дати снагу за нови радни дан.

„Треба одморити тело од меса, а нарочито од месних прерађевина и јаких сосова, јер ће тело тако прикупити снагу за послове који су на чекању“, рекла је Милка Раичевић и додала да се снага организму враћа и кроз јачање имунитета, а то се у овом периоду године може постићи и храном каква је бундева, маслиново уље (за надокнаду витамина Д) али и цвекла.

Два дана поста недељно би такође било пожељно.

Важно за припрему цвекле: Цвеклу никако не треба кувати, јер се тако губе њена хранљива својства. Треба је јести свежу или печену у фолији.

Раичевићева саветује мало више супа, и то оних природних и посних, од поврћа, уз савет да је уоброченост јако важна. Дакле, треба поштовати ритам оброка, јести полако, и уз сто.

„Лагано жвакање хране је од кључног значаја. Наша пљувачка је ништа друго до пробиотик и треба је искористити уз стрпљиво конзумирање хране, залогај по залогај, уз уживање...“, објаснила је нутриционисткиња.

Салате и туршија, уз укисељене млечне производе су такође добар лек за опоравак организма после славских и празничних богатих столова.

За крај дана, уз свеже сирово поврће, и етерична уља посебно ће од помоћи бити зелена салата која даје осећај ситости и помаже да здраво утонемо у сан.

Остале намирнице које стручњаци препоручују у циљу повратка снаге (и физичке и физичке) су кувана пшеница, овас и раж, бадеми, ораси, нар, кељ...