Reuma nije samo jedna bolest

Jedna od najvećih zabluda u vezi sa reumom jeste da je to samo jedna bolest. Reuma je pojam koji označava veliki broj različitih oboljenja.

„Naš čovek reumom naziva svaku vrstu bolova u zglobovima, mišićima i kostima, ali malo ko zna da ima desetine različitih reumatskih bolesti“, naglašava docent dr Predrag Ostojić, reumatolog na Institutu za reumatologiju.

„Postoji oko 170 različitih reumatskih bolesti, da kažem nekoliko grupa od kojih su degenerativne najčešće i javljaju se u svakoj životnoj dobi, ali najčešće kod starijih“, napominje primarijus dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.

I to je druga zabluda. Mnogi misle da reuma zaobilazi najmlađe.

„Oko 70.000 građana Srbije, od čega i 2.000 dece, boluje od zapaljenskih reumatskih bolesti. To su autoimune bolesti koje su doživotne, koje su vrlo nepredvidivog toka, ozbiljne i ukoliko se rano ne prepoznaju i ne leče, mogu da skrate život i do 20 godina“, naglašava dr Lapčević.

Kada govorimo o reumi, prvo pomislimo na reumatoidni artritis. To je doživotna, sistemska bolest, koja pored zglobova, može da zahvati i druge organe. Mnogi to ne znaju.

„Na reumu treba pomisliti ukoliko bolesnik ima bolove, pre svega u sitnim zglobovima šaka i stopala, ručnim i skočnim zglobovima. Ukoliko su ti bolovi najizraženiji noću i pred zoru, znači još dok bolesnik leži u krevetu, a bolovi ga probude iz sna, a kada ustane, oseća ukočenost. Promene vrlo često uočavamo i na plućima. Mogu da se jave promene i na srcu. Takođe je karakteristično da pacijenti mogu da imaju određene neurološke poremećaje“, dodaje doktor Ostojić.

Upravo ovi simptomi pomažu da se bolest što ranije otkrije.

„Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, odnosno podataka koje dobijemo o vrsti tegoba koje pacijenti imaju. Zatim, na osnovu pregleda, rendgengrafskih snimaka i na osnovu prisustva određenih antitela u krvi“, objašnjava docent dr Predrag Ostojić, reumatolog na Institutu za reumatologiju.

Kada se postavi dijagnoza, savetuju se i neke promene životnih navika.

„Ako se ne vežba, s vremenom dolazi do ukočenja tih zglobova, koji su upaljeni. Dakle, fizička aktivnost pomaže da se ne razvije invaliditet, da se ljudi osećaju dobro tokom vežbanja. Zatim i psihički vrlo znači jer je vežbanje dobar lek protiv napetosti“, navodi primarijus dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.