Estetski perfekcionizam u Srbiji često vodi do raznih unakaženja

Pune usne, izražene jagodice, manji podočnjaci – najčešće su želje žena koje odlaze na korekcije. To je, tvrde stručnjaci, posledica vremena u kom živimo, gde je naglasak na fizičkom izgledu.

„To je jedan trend u kome se svi nalazimo i koji govori o instant rešenjima u životu. Znači ako gledamo ove 'selebriti' i ove ostale glumice, pevačice i te ostale popularne osobe koje su uradile to na sebi, to deluje da je vrlo jednostavno i da postoji brz način da vi nešto kod sebe popravite“, smatra dr Marjana Trkulja, psihijatar.

Granica onih koje žele da na sebi nešto promene, znatno se spustila.

„Pre 12 godina su žene posle 43-44. godine dolazile i želele da negde vrate neku svežinu lica. Sada je sve veći broj devojaka, koje su mlađe od 30 godina, pa već negde od svoje 19. godine imaju potrebu da promene nešto na svom licu“, objašnjava dr Slavica Đurišić, dermatolog.

Potreba za promenom vrlo često, tvrde stručnjaci, ne poznaje granice.

„To je talas perfekcionizma, tako ga zovu, gde nije dovoljno biti lep, potrebno je biti najlepši. Nije dovoljno biti dobar, treba biti najbolji. I onda se to obično ne završava na jednoj korekciji. Nego ako ispravimo jednu manjkavost to ide u drugu, treću, petu“, dodaje dr Marjana Trkulja.

„Sami smo svedoci različitih unakaženja. Pa izgledaju kao da ih je 10 osa izujedalo odjednom, da im usne da ne kažem na šta podsećaju, deformisane i gube funkciju. Ne samo što su izdeformisane, nego gube i funkciju“, naglašava prof. dr Marijan Novaković, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja za estetsku medicinu i antiejdžing.

Posledice najčešće izazivaju veštački materijali poput popularnog biopolimera, ali mogu i prirodni – a jedan od najtraženijih je hijaluron.

„Nisu ni svi hijaluroni istog kvaliteta, nemaju iste studije o bezbednosti pa im se tako razlikuje cena. I onda oni kažu: 'Ovde može za 50 evra', a šta se stavi za 50 evra. Taj materijal na može biti kvalitetan. To nije krema za lice, to su materijali koji se stavljaju ispod mišića, na kost. Negde u dubinu našeg lica“, kaže dr Slavica Đurišić.

Ovakve intervencije obavljaju se i u kućnim uslovima, frizerskim i kozmetičkim salonima gde, ukoliko dođe do komplikacije, ne može da se pruži adekvatna medicinska pomoć.

Zato je Ministarstvo zdravlja najavilo formiranje radne grupe, koja bi trebalo da definiše kriterijume za rad u toj oblasti, ali i da strože kontroliše sve koji već pružaju takve usluge.