Kada je „Istina“ puna laži

Glumac Bojan Krivokapić je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je reč o kvalitetnoj komediji. „Ljudi koji dođu, mislim da će se lepo i dobro provesti a neki možda i prepoznati“, rekao je Krivokapić, koji je Istinu, sa svojim kolegama realizovao kao neku vrstu samostalne predstave.

Glumica Milica Janketić objasnila je da je pisac komad sarkastično nazvao imenom Istina, ali da je u komadu zapravo reč o preljubniku Mišelu, čiji lik tumači Miloš Lalović.

„Mišela na samom početku hvatamo u preljubi i gledamo ga kroz niz situacija u koje upada i kako se iz njih vadi. Možemo da kažemo da je u pitanju psihološki vodvilj“, rekla je Milica.

„Mladi pisac Florijan Zeler je vrlo aktuelan i nagrađivan, koliko sam ja mogla da istražim, tako da je to jedan zdrav humor, jako je dobro i mislim da će publika uživati“, dodala je Milica uz navod iz komada: „Evo obećavam ti da ću te od danas bolje lagati, lagaću te kad god ti to bude potrebno“.

Bojan dodaje da se u komediji laže sa ciljem da se neko zaštiti.

„To je dosta zanimljivo. Mislim da to ljudi često primenjuju inače u životu. Smatraju da je možda bolje slagati, nego se s nečim suočiti. Ovde su ti problemi obrađeni na jedan komičan način, mada ima i primera kada to i nije baš komično“, objasnio je Bojan.

Kada je reč o angažmanu glumaca, koji, osim svojih stalnih obaveza dodatno rade, Milica navodi da se uvek desi neki prazan hod i smatra da je dobro da je glumac uvek u treningu i da uvek radi. Tako je i postavljena predstava Istina.

„Našli smo vremena da napravimo tu predstavu. Sve smo sami radili, mi smo autorski tim“, rekla je Milica.

Traženje publike 

Bojan objašnjava da je bilo osnovno da, kad se tekst pročita, da se ekipi to dopadne.

„Mi smo ušli u tu priču da kažem drugarski, mada smo ozbiljno radili i eto nastala je ta predstva. Na primer, to je fenomen sada, da takve predstave, koje su van institucija, za njih sad nekako važi pravilo da je najlakše napraviti predstavu a treba je prodati. Vi dva meseca aktivno radite da biste nešto uradili, da to ima nekog smisla, a onda dođete u situaciju da je sad najteže da vi to nekako plasirate“, ispričao je Krivokapić.

„Imate publiku koja je navikla da dolazi u oređeno pozorište. Mnogo je lakše kad vi radite pri nekoj instituciji i ne morate da se bavite marketingom, to sve radi to pozorište, i svako pozorište otprilike ima svoju publiku. A sad ovde moramo i time da se bavimo“, kaže Milica i objašnjava da je to malo teže, jer treba navići publiku na neke nove uslove i prostor.

„Nemamo u predstavi nekog superstara glumačkog, zbog koga bi publika a priori došla to da vidi, pa onda kopamo rukama i nogama da napunimo salu“, priča Bojan.

„Mi smo to lepo uradili i onda sada grabimo koliko možemo, sad je sve u našim rukama. Mi smo organizatori, producenti, scenografi i kostimografi“, dodala je Milica.

Bojan ističe da ovakva vrsta samostalnih projekata može da bude vrlo kvalitetna jer glumac u njima sledi priču komada, i ako prepozna da je priča dobra i da je uloga dobra, onda će to, kako kaže, prepoznati i publika.