I od veš-mašine može da se napravi lampa!

Kada je kao di-džej dao otkaz na jednom prestoničkom radiju, Miodrag Đorđević nije se mnogo dvoumio. Odlučio je da postane sam svoj gazda i ujedno majstor za neobične lampe.

„Bio je vikend i nije bilo nikoga na ulicama, ja sam prolazio pored Beogradskog izloga i video lampu. Do tada se ničim sličnim nisam bavio, nisam držao klešta, nisam imao aparat, nisam držao brusilicu“, počinje svoju priču Đorđević.

Iako je po zanimanju mašinski tehničar u teoriji dosta je znao, praksa mu je bila slabija strana.

„Kažu da je potrebno 15.000 radnih sati da bi se postigla neka stručnost i veština u ophođenju sa nekim alatom. Tako je bilo i meni, ja nisam znao ni da varim, kupio sam aparat i sve alate i počeo sam da peckam“, objašnjava ovaj umetnik.

Tako je pre dve decenije, bez interneta i Jutjuba, sam savladao svoj novi zanat.

„Prvu lampu kad sam pravio uveče je bio očaj, mislim da sam te večeri pomislio da ne mogu time da se bavim, jer sam pokušavao da to zalepim, zatgnem da to bude kako treba, ujutru kad sam se probudio ta lampa je bila perfektno zategnuta – papir se zategao, lepak se osušio. To je bilo od očaja do ekstaze“, seća se Miša.

A osim što je kaže često srećan kada napravi komad nameštaja, još srećniji je kada pronađe materijale za rad.

Ono što je za jedne smeće, za druge je izvor sreće, i to je nepisano pravilo kojim se rukovodi ovaj beogradski umetnik. Zato u njegovoj radionici radovi nastaju od najrazličitijih mogućih materijala.

„Volim buvljake i otpade, i onda na tim mestima pronalazim stvari koje upotrebljavam. Najviše volim farove od kola. Stare delove od lustera starih, bilo kakve zglobove, stare vodovodne cevi, zupčanike od bicikla, točkovi od bicikla, točkovi od motora, amortizeri od mašine, a volim i motore od veš mašina jer oni mogu da se rastave na delove pa da se svaki ponovo koristi“, objašnjava beogradski umetnik.

„Želeo bih da rastavim potpuno jednog 'juga' i da od njega napravim sve elemente enterijera, ali da bude potpuna reciklaža i da se upotrebi sve što je moguće“, otkriva Miša.

I da naravno jednu takvu dnevnu sobu prikaže na izložbi. Zato uskoro kreće u potagu za „jugićem“ koji je sledeći na spisku za reciklažu.