Gile: Političari su megazvezde

Beogradski rok sastav „Električni orgazam" planira da u januaru snimi spot za rege pesmu „Mister ministar" (sa decembarskog CD-a „To što vidiš to i jeste"), za koju frontmen Srđan Gojković-Gile kaže da „nije posvećena nikome konkretno".

„Ako je posvećena nečemu, onda je estradizaciji politike na ovim prostorima. Ne samo u Srbiji. Političari su postali megazvezde, svaki dan se pojavljuju na televiziji i manje više pričaju prazne priče. To je možda bila inspiracija - ukrštanje estrade i politike", rekao je Gojković agenciji Beta.

„Električni orgazam" je u septembru izdao skraćenu verziju „To što vidiš to i jeste" sa sedam pesama, koja se prodavala uz pripejd paket Telekoma Srbija, a sada je „Dalas rekords" objavio na CD-u kompletan album za tržište u Srbiji i ostatku bivše Jugoslavije.

„Ono prvo izdanje bilo je za nas pretpremijera, a ovo sad je ceo integralni album sa deset pesama... To je prvi naš album posle 22 godine koji izlazi u Sloveniji i Hrvatskoj, gde inače redovno sviramo. Pravo je čudo da sviramo na terenu na kom nismo prisutni ni u medijima, niti izdajemo nove albume", kaže Gojković.

Prvoborcima novotalasne scene koji su ove godine obeležili tri decenije postojanja, trebalo je najduže u karijeri, osam godina da izbace novi album, a Gojković priznaje da bi posle prethodnog „Harmonajzera" (2002) „bend došao uslovno rečeno do nekog kraja", da nije bilo povratka klavijaturiste Ljubomira Đukića-Ljube.

„Bilo je, ili neki drastični rez da se napravi u okviru benda ili da se raziđemo. Srećom pojavio se Ljuba i meni se upalila lampica da bi to bio možda neki mogući novi put. Da se Ljuba vrati u bend i da zapravo ponovo napravimo neki novi zvuk 'Električnog orgazma'", kaže gitarista i pevač.

Do tada glavni autor benda Gojković, za novi album prvi put je podelio posao pisanja muzike sa gitaristom Branislavom Petrovićem i Đukićem, čiji je poslednji album sa „Električnim orgazmom" bio „Kako bubanj kaže" iz 1984. godine.

Trudili smo se da ne ličimo na sebe 

Bend je pesme pravio uglavnom u sešnovima u svom studiju, a „generalno najjači uticaj je bila crna američka muzika iz sedamdesetih, soul, fank, rege, bluz i džez".

„Mi smo se trudili na ovom albumu da ne ličimo na sebe. Pored falseta kog prvi put koristim, imam i neki donji glas, neki šapat-rep ili ne znam kako bi ga nazvao. Nisam do sad nikad pevao na takav način, a to je sve deo sveopšteg eksperimenta u cilju da presvučemo kožicu i da se rodimo kao novi bend", kaže Gojković.

„Električni orgazam" nije svesno planirao da uradi fank ili plesni album, ali su tokom sešnova „odavno prisutni uticaji sad isplivali dominantno", kao u „Gde god odem", za koju Gojković kaže da je „plesna pesma koja bi super funkcionisala u klubovima".

„Svesno smo se dogovorili samo da ćemo nas trojica praviti pesme i da niko ništa neće unapred donositi. Pesme nastale iz džeminga. Ljudi su primetili da su neke pesme (na albumu) dosta dugačke, ali to su u stvari bitno skraćne verzije! Recimo, 'Nikad ne znam' je trajala preko 25 minuta, 'Da da da da' skoro 19 minuta", kaže Gojković.

Spasio pesmu iz kante

Bend je anagažovao producenta Voju Aralicu, za koga Gojković kaže da je „zaista dao nek stil, farbu koja je sve ujedinila u jedan album", dok je posebno zaslužan za pesmu „Vrati se" koju je „spasio iz kante za đubre".

„Nekad čovek sa pesmama ne zna šta da radi. Već smo prolupali posle pet godina rada. On je preeditovao pesmu i stavio refren. Hteli smo da izbacimo refren. Svašta smo imali od sumanutih ideja. Verovatno bi unakazili pesmu ili je totalno izbacili. Ovako je Voja u stvari napravio intervenciju zbog koje smo ga i zvali", kaže Gojković.