Anton: „Partibrejkersi“ su rokenrol inženjerijska jedinica

Nastupom Antona i njegovog novog benda u Domu omladine Beograda biće otvorena i druga regionalna muzička konferencija „Kontakt 2018“, na kojoj će se okupiti predstavnici najznačajnijih festivala iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Makedonije.

Debi album Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi, grupe Anton i „Hevi hipi bejbi“ objavljen je u decembru 2017. godine pod etiketom „Odličnog hrčka“ i već se pominje kao kultno izdanje domaćeg rokenrola.

Sam sastav može da se nazove supergrupom jer ga pored Antona čine Darko Kurjak iz „Partibrejkersa“, Dušan Ševarlić Ševa koji svira u „Velikom Preziru“ i „Evi Braun“ i Robert Telčer koji svira u „Partibrejkersima“ i „Velikom Preziru“.

Anton kaže da nije čovek koji pravi velike planove i da nikad nije pomišljao na formiranje neke nove grupe.

„Realno, zašto bi neko pomišljao na novi bend kada svira u 'Partibrejkersima'. Onda je Cane krenuo da radi sa 'Škrticama' i ja sam ostao bez posla neko vreme. Navikao sam da radim i imam potrebu da sviram. Kurjak i Telčer su iz 'Partibrejkersa' i jednostavno smo počeli da sviramo bez nekog velikog planiranja. Posle nam se pridružio ostatak benda“, kaže Anton.

Cenjeni gitarista je „preživeo“ sa „Partibrejkersima“ sve promene političkih sistema, ideološke zaokrete, ekonomske i duhovne krize koje su zadesile Beograd i Srbiju.

Anton kaže da je život dinamična disciplina i da je na sreću preživeo različite vrste padova.

„Kada imaš nešto što jako voliš u stanju si da radeći prolaziš i guraš dalje. Carstva se smenjuju, dešavaju se veliki lomovi u životima ljudi iz najbližeg okruženja pa nadalje. ali mi smo nekako kroz sve to gurali dalje, i dalje i dalje. Stalno sam se osećao kao da sam u nekoj misiji. Do raspada Jugoslavije bila je to samo muzička misija, a kasnije smo ponovo uspostavljali kontakte i prijateljstva. Kada sviraš iz srca, ljudi ti vrate. 'Partibrejkersi' su bili, a sada su neka vrsta rokenrol inženjerijske jedinice“, naveo je Anton.

Posle raspada Jugoslavije „Partibrejkersi“ su zadržali odanu publiku širom regiona.

Anton kaže da ga to nimalo nije iznenadilo: „Odnos prema dobroj muzici se prenosi sa oca na sina i sa majke na ćerku. Publika na našim koncertima je šarenolika i po godinama i po profesijama. Svi su dobrodošli.“

Danas mlade generacije žive intezivnu tehnološku revoluciju. Za Antona nema dileme da će živa svirka preživeti sve.

„Nije isto kada uživo sa nekim razgovaraš, ili kada komuniciraš preko ekrana. Direktan kontakt je nezamenjiv. Muzika je čudesna stvar i sada je dostupnija nego ikada uz pomoć tehnoloških prečica. Kada gledaš muzičare na bini to je potpuno drugačiji osećaj od momenta kada imaš slušalice u ušima“, objasnio je Anton.

Prema njegovim rečima beogradska rokenrol scena je izuzetno živa – „Repetitori“, „Strejt Miki“...

„Klinci beskompromisno i istinito sviraju. Nisu ušli u estradu i korporacijski rokenrol. Uvek je cena velika za takav odnos prema životu i rokenrolu. Materijalna strana svega melje i čini mi se da nikada nije bilo kao sada, ali to ne može nikoga da omete da uradi ono što želi od svog života i muzike. Nikada nije bilo lako. malo je ljudi koji su živeli udobno i bogato od umetnosti. Najveći su sahranjivani i ne zna im se grob“, istakao je Anton.

Naglašava da je za svakog gitaristu postoji pravilo da je najbolja gitara ona na kojoj sviraš.

„Klincima uvek kažem: 'To što imaš, na tome sviraj i kraj. Nije muzika neka trka ili sportska disciplina'. Svako ko svira je poseban i neprocenjiv na poseban način. Podizati sebe na neki pijedestal meni je smešno. Cela priča je o igri o osvajanju prostora dečije igre. Kada se dete igra ono je najkoncetrisanije. Obavezno je da mnogo uživaš u muzici i onda će stići satisfakcija“, zaključio je Anton.