Srce otetog Srbina kuca u grudima Nemca i priča srceparajuće priče

Posle transplantacije srca, Nemac Vagner sanja pravoslavnu crkvu, nepoznato selo, kuću i plavookog dečaka. Tragom snova dolazi na Kosmet u nameri da otkrije čije srce mu kuca u grudima. Nije ni pretpostavljao da to može biti srce otetog i ubijenog Srbina.

Potom, na sahrani supruge otetog Srbina, koja se ubila pošto su je silovali Albanci, upoznaje pesnika Veselina Dželetovića. Tako nastaje najpre pesma, a kasnije i roman.

„Kad je prišao imanju koje je opasano bodljikavom žicom, on se držao za one bodlje, nije ni primetio da mu se zarivaju u dlan, kako dete prilazi, a kaže, kad mu je mali prišao na metar od njega – šavovi od operacije su hteli da popucaju. Kaže da je to srce htelo da iskoči napolje. Da li je srce prepoznalo dete, da li je to njegova autosugestija, božanska promisao – ja to ne mogu objasniti, kao što ne mogu objasniti mnogo stvari vezanih za ovaj roman“, istakao je Veselin Dželatović, pisac romana Srpsko srce Johanovo.

Johan je prešao u pravoslavlje i usvojio dečaka. Knjigu je u jednom dahu pročitao američki režiser i scenarista, i odmah prihvatio ponudu da istinitu potresnu priču pretoči na platno.

Tema mu je, kaže, vrlo osetljiva, ali će film režirati tako da otvori mogućnosti za razgovore koji su nedostajali.

„Svi imaju strastvene emocije o ovoj priči, ne samo zbog njenih teških elemenata stvarnosti već zbog njihove lepote, zbog ljubavi, praštanja, moćne alegorije. I zbog toga je za mene priča takva da može biti bilo gde u svetu, a desilo se da je imamo ovde, gde su se neke vrlo komplikovane, mračne stvari dogodile. Ali ja želim da nas iz tog mraka izvedem na svetlo, do nečeg duhovnog čega će se publika sećati deset godina posle ovog filma“, rekao je Pol Kempf, scenarista i režiser.

I po dolasku mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju stradali su Srbi i nealbanci. Pored zločinaca, odgovorna je i međunarodna zajednica koja sa 50.000 vojnika i nekoliko hiljada administrativaca nije zaštitila civile, podsećaju iz Komisije za nestala lica.

Projekat koji može pomoći otkrivanju istine o najsurovijim zločinima podržala je i država.

„Cenim to što je prepoznao da ova tema mora biti obrađena i to je nešto na čemu svi treba da mu budemo zahvalni i to će sigurno pomoći i doprineti. Dok se ovo ne rasvetli, dok se ne daju odgovori da li se ovo desilo, gde su tela ubijenih i dok se odgovorni ne privedu pravdi, mi nećemo imati, niko neće imati mira“, kaže Veljko Odalović generalni sekretar MSP i presednik Komisije za nestale na KiM.

Haškom tribunalu dostavljeni su podaci o postojanju osam logora u Albaniji, gde su dovođeni nestali Srbi i nealbanci, ali pored brojnih dokaza, istraga ni posle 16 godina nije pokrenuta.