Шта све памти срце Јоханово

Да ли срце памти? Препознаје ли пределе и људе које је волело и пошто оконча један и започне неки сасвим нови живот у грудима другог човека? Дуго је ова и слична питања постављао себи Јохан Вагнер, Немац племићког порекла, велепоседник у чијим грудима је куцало Срце Србина са Косова и Метохије.

После успешне трансплантације, Вагнер почиње да сања непознате пределе, православну цркву, сеоску кућу и пред њом плавооког дечака. Временом, снови се претварају у кошмар ратних слика и Јохан, њиховим трагом долази на Космет, одлучан да открије идентитет донора.

„Он је мислио да је човек продао срце. Он није ни знао да је човек киднапован, није знао детаље, али је ипак дошао да помогне финансијски породицу, јер је богат. Сусрет са дечаком је био преломан у свему овоме, зато се сазнала истина. Он никад није видео то дете и каже да то срце није хтело из груди да искочи, он не би ни испричао причу", каже Џелетовић.

Нешто се при том првом сусрету догодило, срца су се препознала, шта ли... Тек када је недуго несрећно скончала и дечакова мајка, Немац Јохан Вагнер прешао је у православље и усвојио дечака.

Аутор овог истинитог сведочанства о страдању Срба на Косову и Метохији, Веселин Џелетовић, ову потресну причу описао је најпре у поеми, а потом у роману чије је 12. издање објављено у преводу на руски.

„Никити Михалкову смо предали роман када је био на премијери Сунчанице. Добили смо информацију да ју је прочитао за једну ноћ, да му се изузетно допао роман и после снимања филма који сада ради у Турској, посветиће се тој теми, можда и снимити филм...Много ми значи што је он то прочитао за једну ноћ и схватио о чему се ради", каже Џелетовић.

Џелетовић је овим романом добрано загребао по болној теми трговине органима, злогласној „жутој кући" и свеукупном страдању Срба које и данас траје.