Na otvaranju „Kustendorfa“ Štimcu „Nagrada za buduće filmove“

„Slavko Štimac je jedinstvena pojava u svetu filma. Nikada niko naš nije toliko direktno izražavao emociju kao Slavko. Kada u mnoštvu glumaca, on dođe na red, vi odahnete. Takav je bio samo još Pavle Vuisić. Takvi ljudi nisu mogli da pogreše“, istakao je Kusturica.

Prema njegovim rečima, Štimac je s lakoćom virtuoza unosio emocije u svaki objektiv.

Kusturica je rekao da je „Kustendorf“ prilika da zahvali Štimcu na mnoštvu filmova i istakao da se nada da će snimiti bar još jedan zajedno.

Nakon dugog aplauza u punoj sali „Prokleta avlija“ i kratkog filmskog omaža, tokom koga se publika podsetila ostvarenja u kojima je Štimac igrao, poznati glumac je zahvalio Kusturici na divnoj saradnji koja traje 38 godina.

„Svima nama prija kada dobijemo priznanje, a kada ono dođe od nekoga ko je iz vaše profesije i koji je majstor zanata, onda je to veliko zadovoljstvo. Ova nagrada nosi naziv za buduće filmove i ja se nadam da ću ih raditi i već neke pripremam, a tebi, Emire, želim još puno filmova i da ovaj festival, po mnogo čemu specifičan, traje još mnogo godina“, naglasio je Štimac.

Kusturica je rekao da „Kustendorf“ ostaje veran ideji da se životne utopije pretvaraju u realnost i da je pamet mladih i starih sveto jedinstvo, a da će dobri filmovi biti vidljivi kao pobedničke zastave koje svako malo zaustave naš pogled i ubrzaju rad srca.

To je bio završetak Kusturičinog razmatranja kako bi trebalo da počne govor na otvaranju festivala, da li time da je film umetnost koja stiže u vlastiti zenit, ili da film traži svoj put, ili kritikom Holivuda, možda citatom američkog sociologa da su ljudi, pošto su ubili Boga, napravili elektronsku sliku ka čemu svi idu kao što su nekada išli ka Svetom trojstvu i da umesto da idu Bogu, idu sebi i mnoštvu vlastitih slika ili time da je film pobegao na televiziju ili da se sakrio u reklamama iz kojih je izvukao novi jezik...

Ceremonija otvaranja je bila posvećena početku, od špice koja se emituje pre svakog filma, preko plakata s kutijom s jajima uz slogan The Perfect Dozen, do nastupa „Cirkus sfere“ s porukom „Budućnost je u jajima“ i projekcije kratkih filmova nekadašnjih učenika Filmske škole u Lođu Romana Polanskog (Dva čoveka sa ormanom) i Kšištofa Kišlovskog (Kancelarija).

Nastupio je i Orkestar braće Avdahov, čijim je koncertom završen prvi dan 12. „Kustendorfa“, a pre toga je prikazan Kusturičin dokumentarac Pepe, uzvišeni život, posveće bivšem predsedniku Urugvaja Hoseu Muhiki.

Do 16. januara biće prikazani i filmovi Srećan kao Lazaro italijanske rediteljke Aliče Rorvaher, dobitnice nagrade za najbolji scenario na festivalu u Kanu, zatim Bliski neprijatelji Davida Elhofena i Nežna ravnodušnost sveta Adilhana Jeržanova, Dogmen Matea Garonea, film Vima Vendersa Papa Franja: Čovek od reči i film braće Damijana i Fabia Dinočenca Dečaci plaču.

Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 21 film, a u žiriju su glumica Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac srpskog porekla koji piše na francuskom jeziku, i Tankred Remon, francuski režiser dokumentarnih filmova i producent audio-vizuelnih sadržaja.

Nagradu „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.

Gosti festivala biće glumci Mat Dilon, Serđi Lopes, Marčelo Fonte, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani, reditelji David Elhofen, Adilhan Jeržanov, Damijano i Fabio Dinočenco, kao i producent Andrea Gambeta.

U okviru programa Retrospektiva velikana biće prikazani filmovi Dragstor kauboj Gasa van Santa, Vuk samotnjak Obrada Gluščevića, Sjećaš li se Doli Bel? Emira Kusturice, Vestern Manuela Porijera, Svlačenje Miloša Formana i Dvadeseti vek Bernarda Bertolučija.